Izvor: Kurir, 18.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TRULA ISTRAGA
Legija smatra da je odmah posle atentata trebalo blokirati zgradu Vlade Srbije dok se ne utvrdi ko je u njoj bio i šta je ko tamo radio
BEOGRAD - Sve što su „službena lica“ 12. marta 2003. radila ispred zgrade Vlade Srbije i unutar nje trebalo je raditi, u najmanju ruku, drukčije. Za ovu svoju tvrdnju Milorad Ulemek Legija ima i objašnjenje.
Nije li, na najprecizniji mogući način, moralo da bude utvrđeno: ko je sve 12. marta 2003. godine - u momentu ubistva >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Zorana Đinđića - bio u Vladi Srbije, gde se ko tačno nalazio u minutima koji su prethodili atentatu i u momentu kada su se začula dva, tri ili više pucnjeva? Ko nema, a ko ima, i kakav, alibi?
- Trebalo je da bude upravo tako, ali - nije bilo. Po pravilima, čim se to desilo, odmah je trebalo blokirati ceo taj perimetar. Niko nije smeo ni da uđe ni da izađe iz zgrade Vlade! Sve dok se ne uzmu izjave od svih! I dok se ne utvrdi ko je gde bio i ko je šta radio. Ali, to nije urađeno jer je taj haos nekome i te kako odgovarao.
Nije li sve to - pogotovo ako Đinđić zaista nije ubijen iz Gepratove i ako je atentat podmetnut i vama i Zvezdanu Jovanoviću - bilo mnogo, mnogo ozbiljnije i komplikovanije od svakog haosa?
- Sigurno da je sve to mnogo ozbiljnije od samog haosa. Ali, taj haos i konfuzija koja je nastala od početka su bili idealni za režiju, uništavanje i zametanje tragova. Taj haos je omogućio rezultate istrage kakvima se neki jesu, a neki nisu nadali. U znaku tog prvobitnog haosa su protekli i uviđaj i početak istrage. Zbog tog haosa smo izgubili mnoge dokaze i činjenice, ali smo, sa druge strane, i dobili.
Unosite li danas možda i neki dodatni sadržaj i smisao u svoje reči sa kraja suđenja za atentat: da su Đinđićevi „najbliži saradnici“ - Čeda Jovanović, Vladimir - Beba Popović i Zoran Janjušević - svojim „lažnim iskazima naneli štetu i procesu i utvrđivanju istine“?
- Sama činjenica da su prva dvojica pozvana za svedoke od strane punomoćnika, a ne od strane tužilaštva, dovoljno govori o tome koliko su oni bili bitni svedoci. Oni su pozvani da bi dobili priliku da sami sebe opravdaju pred javnošću. Zato uopšte i nije bilo potrebe da se povodom njih utvrđuju neki novi detalji.
Ako nemate ništa konkretno, postavlja se pitanje - niste li se upustili u njihovo zakonski i moralno nedopustivo diskreditovanje?
- Ama, kakvo diskreditovanje?! Treba samo pročitati njihove iskaze sa suđenja i odmah će sve biti jasno. Tokom procesa oni su sami sebi pokušali da ispevaju ode. Dok su danima pokušavali da nam isperu mozak, neupućeni su mogli steći utisak da su oni bili glavni, a da je Zoran Đinđić, u odnosu na njih, bio običan marginalac! Lagali su svi za zlatnu medalju!
Šta im je bio motiv?
- Namera im je bila da još više zamute već zamućeno! Zbog čega, recimo, sud nije dopustio suočavanje između Bebe Popovića i Milana Veruovića, koji je tvrdio da je Popović na njega vršio pritisak da zaboravi treći metak?! Zbog čega je bilo blokirano i suočavanje između Čede Jovanovića i Dejana Milenkovića Bagzija, koji ga je i te kako kompromitovao u svom iskazu?!
To su propusti suda, a ne Popovića, Jovanovića i Janjuševića...
- Nemojte opet o diskreditaciji i mom moralu! Pravo pitanje je: imaju li ta trojica uopšte morala?! Uostalom, neka me tuže! To je ionako jedino što rade u poslednje vreme. Tužakaju se kao plačipičke![ antrfile ]
SUMNJIVA SEČA STABALA
Zbog čega ni istragu ni sud nije interesovalo zašto je uoči atentata posečeno nekoliko drveta koja su potencijalnom strelcu iz Nemanjine 9 mogla zaklanjati peti ulaz, kao ni ko je prao krv na mestu zločina i pomerao Đinđićevo beživotno telo?
- To su, nažalost, samo „detalji“ koji nisu bili obuhvaćeni ni istragom ni kasnijim sudskim postupkom. I to pokazuje koliko je sudu bilo stalo do otkrivanja istine. Premnogo toga se u toku suđenja pojavljivalo kao „čudno“, ali sve to „čudno“, što je realno kontriralo optužnici, a što je moglo da pokaže da nije baš sve bilo onako kako u optužnici piše, sud je proglašavao za „neosnovano“.
