Izvor: Kurir, 29.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TRLA BABA LAN
Formiranje anketnog odbora o poslovanju „Delte“ neće doneti ništa novo i spektakularno, kao što to nisu uradili ni brojni anketni odbori u prošlosti
BEOGRAD - Ako se osnuje anketni odbor za preispitivanje poslovanja kompanije „Delta“, teško da će od toga nekome zafaliti dlaka s glave, sudeći bar po dosadašnjem iskustvu u radu sličnih tela. Ipak, iako procenjuju da bi od skupštinske komisije koja bi se pozabavila poslovanjem Miroslava Miškovića najviše koristi >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << imao inicijator osnivanja Čedomir Jovanović, analitičari smatraju da nijedna stranka ne bi smela da odbije učešće u takvom telu.
Inicijativa za osnivanje anketnog odbora koji bi se pozabavio „Deltom“ naći će se na narednoj skupštinskoj sednici ukoliko prethodno šefovi poslaničkih grupa podrže takvu ideju. Analitičari procenjuju da će sve stranke dati saglasnost za osnivanje odbora, jer bi u suprotnom u javnosti bile potkazane kao Miškovićevi zaštitnici.
Dragan Bujošević, novinar NIN, očekuje da se odbor o „Delti“ osnuje što pre, kako bi javnost saznala i detalje koji joj nisu poznati.
- Iz rada anketnog odbora o poslovanju „Delte“ najveće koristi može da izvuče srpsko društvo, srpski parlament i definitivno LDP - rekao je Bujošević za Kurir.
Kako kaže, mnogi izveštaji anketnih odbora mogli su da posluže sudu u rasvetljavanju afera, ali to nikada nije bio slučaj.
- Zašto to uvek bude mnogo buke ni oko čega, pitanje je za tužilaštvo. Ali, to što tužilac ne radi odgovorno svoj posao, ne znači da treba odustati od ideje da anketni odbor pročešlja rad Miškovića - zaključuje Bujošević.
Prema mišljenju direktora „Transparentnosti Srbija“ Nemanje Nenadića, sve parlamentarne stranke treba da pokažu spremnost da ispitaju i obelodane Miškovićevo poslovanje.
- Ali, rad anketnog odbora ne bi nikako smeo da bude zamena za postupanje policije ili tužilaštva i drugih državnih organa. Kažem to zato što su dosadašnja iskustva sa takvim odborima loša. Neki odbori nisu čak ni došli do zaključka, ali ne mora da znači da će i sa ovim biti tako - smatra Nenadić.
Gotovo da i nije moguće pobrojati sve anketne odbore koji su raspravljali o raznim pitanjima. Poslednji je raspravljao o bebama nestalim iz porodilišta, zatim o privatizaciji „Knjaza Miloša“ i Čedinim posetama Šiptaru i Kumu u Centralnom zatvoru. Medijski najpropraćeniji, direktno prenošen na 3K, bio je odbor o energetskoj mafiji, na čelu sa Aleksandrom Vučićem.
Prvi anketni odbor u Skupštini Srbije ispitivao je „činjenice o demonstracijama 9. marta 1991. u Beogradu i o odgovornosti učesnika“. Ovaj odbor je jedini i bio uspešan, jer je doveo do ostavke čelnih ljudi državne televizije i policije.
U Skupštini Jugoslavije od 1993. do 1994. Anketni odbor je razmatrao poslovanje „Jugoskandika“ i Dafiment banke, kao i Narodne banke Jugoslavije. Jednako neuspešno, Anketni odbor je 2000. godine u Skupštini Srbije ispitivao okolnosti atentata na Draškovića na Ibarskoj magistrali.
Potom je u Skupštini Jugoslavije radio anketni odbor koji je istraživao okolnosti atentata na vojnog ministra Pavla Bulatovića. Vojislav Šešelj, predsednik tog odbora, od stenograma sa saslušanja napisao je knjigu. Skupštinska većina je smatrala da je publikovanje izveštaja zloupotreba i nijedan zvanični organ nije dalje istraživao indicije koje su se pojavile u pojedinim svedočenjima. [ antrfile ]
VUČIĆ SE PROSLAVIO
Novinar Dragan Bujošević podsetio je kako se zahvaljujući anketnom odboru o „energetskoj mafiji“ pre tri godine proslavio radikal Aleksandar Vučić.
- Taj odbor ništa nije postigao, ali Vučić od tada po popularnosti diše u vrat Tomislavu Nikoliću. Pokazao se kao neko ko se bori za interese običnih ljudi. Ipak, nije on kriv što tužilaštvo ništa nije uradilo kada je reč o izveštaju koji je sastavio taj odbor - smatra Bujošević.
PRISLUŠKIVANJE
Skupština Srbije formirala je 18. jula 2002. Anketnu komisiju koja se bavila navodima o prisluškivanju Vojislava Koštunice, tadašnjeg jugoslovenskog predsednika. Odbor je formiran nakon tvrdnji bivšeg načelnika Generalštaba Nebojše Pavkovića da su savetnici predsednika Koštunice u junu 2001. zahtevali upad vojske u vladin Biro za komunikacije sa obrazloženjem da se iz tih prostorija prisluškuje predsednik. Poslanici DSS nisu učestvovali u radu komisije, a zaključeno je da tvrdnje o prisluškivanju nisu bile tačne.
