Izvor: B92, 24.Feb.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TRIBINA "CIVILNA KONTROLA POLICIJE" U BEOGRADU
Policija u Jugoslaviji poseduje monopol legalne upotrebe sile i znacajna diskreciona prava, rekao je bivsi predsednik beogradskog ogranka Interpola Budimir Babovic. Kako prenosi Radio B92, on je, kao jedan od ucesnika tribine 'Civilna kontrola policije' u organizaciji nedeljnika Vreme i fondacije 'Fridrif Ebert Stiftung' istakao da je zbog toga neophodno da policija bude omedjena i kontrolisana.
"U osnovi razlikujem spoljnu i unutrasnju kontrolu. Spoljna moze da bude politicka, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sudska i gradjanska. Za ovu poslednju mislim da vise odogovara termin nadzor, a ne kontrola. Ako je neki organ nadlezan da razmatra globalna pitanja koja se ticu policijske sluzbe, da utvrdjuje njene zadatke, organizaciju, finansiranje, onda taj organ odista vrsi politicku kontrolu, i ona se sprovodi preko vlade i parlamenta. Sudsku kontrolu vrse organi tuzilastva i pravosudja, onda kada neki pripadnik policije ucini neko krivicno delo. Mehanizam koji treba da gradjanima omoguci da jednostavno podnose prijavu za neki protivpravni postupak pripadnika policije, a zatim i da se obezbedi nadgledanje postupanja po prestanku pravnog postupka moze da se oznaci kao gradjanski nadzor", rekao je Babovic.
Na tribini 'Civilna kontrola policije' ucestvovali su i predstavnici Hrvatske i Slovenije, koji su govorili o problemima kontrole policije u njihovim zemljama. Bivsi javni tuzilac Hrvatske, Anto Nobilo istakao je da je policija u njegovoj zemlji bila centralizovana. Nobilo je rekao i da su Slobodan Milosevic i Franjo Tudjman na isti nacin organizovali policiju. On je istakao da se nakon 1991. godine primecuju dve karakteristike hrvatske policije.
"Jedna je totalna pasivizacija kriminalisticke policije kod otkrivanja klasicnih kriminalnih dela. Najznacajniji kriminal je bio usko povezan sa vrhovima politicke moci. A vrhovi politicke moci su vrlo efikasno i tesno kontrolisali policiju, koja je prakticno bila pasivna u otkrivanju bilo kakvog znacajnijeg kriminala. Govorim o periodu izmedju 1991. godine, pa do 3. januara 2000. godine, kada je doslo do izbora i pobede bivse opozicije, a sadasnje sestoclane koalicije. Pored potpune pasivnosti kriminalisticke policije, imamo snazan razvoj tajne policije, koja se pretvara u politicko sredstvo Franje Tudjmana u borbi protiv politickih protivnika. I sto je nezadovoljstvo u narodu jacalo, sto je opozicija jacala, to je delovanje tajnih sluzbi bilo jace, agresivnije, bezobzirnije, i bilo usmereno prema, kako su oni smatrali, centrima opozicione politicke moci", smatra Nobilo.
On je dodao da Hrvatska i Jugoslavija na isti nacin treba da se ophode prema Haskom tribunalu, jer ce se tako najlakse pribliziti Evropi. Medjutim, Nobilo je ocenio i da postojanje Tribunala Hrvatsku i Jugoslaviju svrstava u zemlje drugog reda. "Kao odvetnik, zalazem se da nacionalni sudovi sude u sto je vecem mogucem broju slucajeva. Samo postojanje Haskog tribunala stvara od drzava koje su nastale na prostoru bivse Jugoslavije drzave drugog reda. Drzim da za ovako kljucne osobe, Milosevica ili Franju Tudjmana da je ostao ziv, ipak ne postoje preduslovi da se posteno sudi. Milosevica morate poslati u Hag, i jedan krug kljucnih saradnika oko njega, a sve ostalo pokusati suditi u Srbiji. Haski sud nece dozvoliti da se vrhu sudi u nacionalnim drzavama, jer bi razlog njihovog postojanja onda prestao. Koga ce onda oni suditi?"
