Izvor: Kurir, 06.Okt.2010, 09:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TOMISLAV KOŠTUNICA
Poštovani 6. oktobre, eto, dogodilo se da ova kolumna bude objavljena dan posle desetogodišnjice tzv. petooktobarske revolucije... Zapravo, ova godišnjica je otpočela krajem septembra, kao i deset godina ranije, čajankom kod Milana Krkobabića, zamenika gradonačelnika Beograda, zbog kašnjenja jednokratne donacije siromašnim penzionerima, kojima je za uzvrat poslužen čaj s čajnim kolutićima, kao i u čajne kolutiće. A žargon majstori znaju šta to znači.
Uprkos prisustvu >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << javnih ličnosti geronto-populacije, čajanka nije odisala onim srećnim žamorom kojim takve podnevne žurke obično odišu. Odisala je, naprotiv, potresnim govorom priređivača Krkobabića o teškoj situaciji i još težim situacionim rešenjima i onim čajnim isparenjima koja nas čitav sat, bez opijanja, opijaju na sličnim protokolarnim priredbama. Do dan-danas, a bez skupštinske odluke o disbalansu budžeta, siromašnim penzionerima nisu omogućeni ćevapi s mnogo luka i dodatno grejno telo, u nedostatku prirodnog. Ali čaj je bio zaista odličan.
Antologijski lapsus, po Frojdu („Omaške u govoru“) - dogodio se autoru Jugoslavu Ćosiću u intervjuu s Velimirom Ilićem, kad je Ćosić umesto Tomislav Nikolić izgovorio Tomislav Koštunica! Nisam uzalud napisala da je reč o antologijskom lapsusu, štaviše, nazvaću ga i istorijskim. Istina je da je Jugoslav izgovorio reč „izvinite“ ili „pardon“, ali za ono što je učinio za budućnost kreiranja srpske političke scene ove su dve konvencionalne poštapalice bile izlišne.
Što se lapsusa tiče i pokojnog Frojda, dvaput zloupotrebljenog u ovom neupotrebljivom tekstu, veoma je bio zanimljiv diskurs oko „vi“ i „ti“ između glumice Olje Bećković i dramaturga Čedomira Jovanovića u istoimenoj emisiji „Utisak decenije dramaturga Čede“. Najpre su se glumica i dramaturg dogovorili, na glumičin predlog, da će se tokom emisije oslovljavati sa „ti“, na šta je dramaturg zdušno pristao, rekavši kako je spontanost iznad svega, da bi zatim većma izgovarao „vi“, najpre se inteligentno pozivajući na instituciju televizije, a uz Oljine duhovite opomene, da bi potom do te mere prešao na „vi“ da to više ne bi mogla sprečiti ni „Međa Vuka manitoga“ pesnika Matije Bećkovića, inače autoriteta za Čedu, koji je, kaže, gledao jedno ekranizovano delo ovog pesnika na nekoj televiziji. I priznaje, od istog autora ništa drugo nije čitao, jer, slutimo, nije imao vremena zbog revolucionarnih i ostalih delatnosti. Ali zato je čitao „Alan Forda“. To nije rekao, ali se zna.
Nekoliko dana posle obeležavanja 5. oktobra, a i ustoličenja patrijarha srpskog Irineja u Peći, kojom su prilikom bili, kažu, poniženi neki naši stranački lideri, dogodiće se i dugo očekivana gej parada, kojoj će, čujem, prethoditi porodična povorka u subotu, uoči ove velelepne manifestacije. Ako šetači iz porodične povorke budu usnuli negde na glavnim ulicama Beograda, lako će se pridružiti Paradi ponosa, malo će glumatati, sa sve decom i bakama, kako bi stigli do bilo kakvog prevoza za svoje porodične destinacije. Tako da smo ovim „vezanim orgazmom“ spojili lepo i korisno, u čemu je „gej“, valjda, lepo, a porodično, valjda, korisno.
A i Boris je izjavio da je „konzervativan“. Kaže, uvek kupuje ista odela, mada se mnogo presvlači. Samo još da upiše glumu, barem na „Braći Karić“, dok ih ne uhapsi.
