Izvor: Blic, 05.Mar.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TIME 1000
Izašao je hiljaditi broj njuzmagazina „Vreme“. Ne znam da li je i u kojoj meri jeste - ako već jeste - korektno, politički i konkurentski, pisati o tome u novinama čiji je vlasnik ujedno i vlasnik starijeg, tačnije - najstarijeg, ovdašnjeg njuzmagazina, ali baš me briga, ja sam takozvani kolumnista, a takvim se tipovima dopuštaju neke stvari;
Ne baš sve one koje su dopuštene anonimnim priložnicima po novinskim vebsajtovima, ali ko to još čita osim njih i njima sličnih: >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << inflacija raznih „smatranja" (T. Pančić) takva je i tolika, da se pošten svet opet vraća opinion mejkerima koji taj posao rade za novac, a ne zato što ih nije volela profesorka književnosti u srednjoj školi.
I baš to je bila, onomad, suština njuzmagazina uopšte, a poglavito „Vremena", nastalog u nultoj godini naših života, godini Ante Markovića i mogućnosti da novi album Nika Kejva kupite u onoj radnji na Kerntnerštrase u Vijeni za dinare, tj. za šilinge po kursu jedan spram jedan, kao i godini obeleženoj balvanima i debilnim turnejama senilnih komunista plus jedan mladomusliman, po rezidencijalnim objektima Titove zadužbine zvane SFRJ. Dakle, oblikovanje ili nastajanje mišljenja, iliti opinion-making, to je (bila) suština njuzmagazinskog formata. Danas je to, sudeći po prelomu Njuzvika, recimo, još i više; informacije, uostalom, stižu gotovo u istom trenu kada se događaj koji bi imao biti predmet vesti - odigrava; svoje mišljenje možete oblikovati, proveriti, sačiniti ili odagnati uz pomoć plaćenika koji misle za novac. Mislilo se da su informacija, energija i vreme ključni resursi dvadeset prvog veka, no bio bih sklon tvrditi kako je to mišljenje, ono zdravo, ljudsko, apstraktno i spekulativno, baš kao i pre dve-tri hiljade godina. Tome služe neke tiskovine. Ili neki delovi istih.
„Vreme" je tu gde jeste, takvo kakvo jeste - slika jedne mogućnosti. Lično, čitao sam ga zbog Pere Lukovića, sad to činim zbog Teofila P. Ostavio sam nekoliko desetina hiljada karaktera tamo, ali nisam sentimentalan: bilo je perioda kad ta stvar ništa nije valjala. No, jedno se ne može poreći - rekoh li, kako god to izgledalo i ko god stajao iza te stvari, to je još jedna od retkih tekovina onog zanosa koji smo deset godina kasnije odživeli i zbog koga sada kukamo kao matori hipici nad „letom ljubavi". Beše mu. Povratak u budućnost.
