Izvor: Politika, 18.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TIM I DŽIM
Pisci internet dnevnika (blogeri) su se uskomešali.
Evo ima već više od sedmice kako su Tim O′Rajli i Džimi Vels, veterani interneta, sačinili predlog pravila ponašanja za blogere. Namerili su da proteraju ružna istupanja. Oni koji pišu svojevrsne internet dnevnike, i oni koji ih komentarišu, skriveni su, pa samim tim ne stide se niti plaše posledica svojih reči. Na volju im da kažu i ono što ni sami sebi naglas ne bi. Pišu bljuvotine, vređaju, psuju, prete čak i smrću. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Upravo takva jedna pretnja – pretnja smrću – spisateljici Keti Sijeri iz Buldera (Kolorado) ispisana je na njenom sajtu, uz njen portret s dodatom omčom za vešanje i poruku: "Jebi se, odvratna droljo! Nadam se da će te neko zaklati i prosuti utrobu".
"Momak koji je ovo napisao ostao je nepoznat", izjavila je Keti. "Nemam načina da saznam da li je u stanju i da ostvari pretnju." Mnogo je primera ispisivanja bljuvotina, postavljanja skarednih fotografija i svakakvih prljavština na sajtove, ali sam naveo samo jedan jer je "slučaj Keti" neposredan povod da O′Rajli (Keti mu je prijateljica) reaguje. A svakako mu je već bio "pun kufer".
Tim i Džim su, elem, na mrežu postavili program kojim se suprotstavljaju pogrdnim komentarima, a zalažu se za slobodu.
Prva tačka njihovog kodeksa je da svako ko ga potpiše mora nastojati da primenjuje standarde civilizovanog ponašanja i izbacuje neprihvatljive komentare iz svoga bloga.
Ali, ko će odrediti šta je "neprihvatljivo"?
Pomenuta dvojica su taj pojam odredili, ali – to je samo jedno tumačenje.
I tekstovi onih koji neće da se predstave na mreži bili bi uklanjani. Svaki komentar iziskivao bi priznatu računarsku adresu, čak i kada su prilozi potpisani nadimkom. Šesta tačka upućuje da se ne obraća pažnja na "trolove" koji su tako nazvani jer pišu odvratne komentare. "Nikad se ne kači sa svinjama", glasi savet. "I jedni i drugi ćete se ukaljati, samo što svinja to voli."
"Snosimo odgovornost za sopstvene reči ili za komentare koji su dopušteni na našim blogovima", navodi se u nacrtu pravila. Oni koji ih prihvataju na svom sajtu trebalo bi da stave oznaku "civilizovan" a oni koji su protiv – "sve može".
Reklo bi se da su Tim i Džim sve lepo smislili, ali ne lezi vraže.
Digla se kuka i motika protiv njih. A "trolovi" su ih zasipali slikama izmeta. Najviše je primedaba bilo da je ovo pokušaj uspostavljanja cenzure.
Robert Skobl, poznati tehnologistički blogeraš koji je sedam dana (to je nešto kao štrajk glađu) prestao da se pojavljuje na blogu u znak solidarnosti sa Keti Sierom – kaže da mu se ne sviđaju navedena pravila: "Kao pisac, osećam se kao da živim u zemlji goroj od Irana".
E pa eto.
Naveo sam samo sitnicu od protivnih stavova, ali... a, da... Ima još stav koji valja pomenuti. Ljudi koji žive u zemljama gde sloboda govora nije poželjna, bili bi osujećeni. Samo ako neko želi da bude obešen, vele takvi, kritikovaće vladu pod pravim imenom i sa prave računarske adrese.
Ima onih koji smatraju da se "blogosfera" ne razlikuje od "stvarnog života". Ni u "običnoj stvarnosti" ne možeš izaći nakraj sa primitivcima. Svako nepoznat može da telefonira ili napiše ti pismo...
Ne mogu Tim i Džim, mada su tim, ništa da promene, ali je i prašina koja se digla već nešto. Što rekao zapostavljeni filozof K. Marks – i stid je već revolucija.
Ali...
Jedan javni pokušaj da se uzdigne nivo kulture dijaloga na netu bio je pre godinu dana kada je Mena Trot, suosnivač blogersko-softverske kompanije "Sikspat", govorila na konferenciji na kojoj je postavljen video-bim i tu su išli uživo komentari učesnika, slušaoca. Tu je došlo do sunovrata. Zasule su je uživo pogrde.
Povukla se: "Ne možeš primorati ljude da budu kulturni, ali možeš sebi omogućiti da izbegneš bezimena čudovišta."
Tako je to, eto, u razvijenom svetu.
Koliko sam primetio, kod nas u oblasti pisanja svojevrsnih internet dnevnika nema u toj meri bezobrazluka, prostakluka, duševnih bolesnika i sličnog, kao tamo.
Ali, polako. Mi smo oduvek zaostajali.
Kakvi smo u tome, moglo bi se ponešto reći, ali sledeće srede, ukoliko čitaoci to budu tražili.
[objavljeno: ]
