Izvor: B92, 21.Apr.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TEMA RADIJA B92: BILBORDI U BEOGRADU
U Beogradu su se bilbordi pojavili po prvi put polovinom devedesetih godina. Podpredsednik izvrsnog odbora skupstine grada Aleksandar Spasic kaze za B 92 da je prvi konkurs raspisan jos dok je gradonacelnik bio Nebojsa Covic. Tada je skupstina grada i izabrala jednu stranu firmu, koja je prema tadasnjoj proceni dala najbolju ponudu, a sama procedura za dobijanje potrebnih dozvola je prema Spasicevim recima bila sledeca: 'Takav ugovor je zakljucio Izvrsni odbor, koji je jedini ovlasceni organ >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da zakljucuje ugovore u ime Grada. Ugovor je potvrdila Republicka vlada, i prosao je i kroz pravobranilastva, i organu Republickoj vladi koji se starao zakonitosti ugovora i poslova koje je obavljala prethodna vlast. Ugovor je dostupan i u njemu je, izmedju ostalog, predvidjeno da organi grada Beograda na zahtev izdaju resenja, dozvole, sve sto je potrebno administrativno da bude reseno kako bi se dobila svaka pojedinacnu dozvolu za svaku pojedinacnu lokaciju na kojoj se nalaze bilbordi', rekao je Spasic.
Krajem devedesetih pojavile su se jos tri firme koje su bile zainteresovane za rad u ovoj oblasti. Aleksandar Spasic istice da su tokom poslednje dve-tri godine zakljucivani ugovori sa organom koji nije nadlezan za takav posao i da je to radio sekretarijat za saobracaj. Prema njegovim recima sprovi sa jednim od oglasivaca "Europlakatom" nastali su bas zbog tih ugovora sa nenadleznim organom. Prvi covek "Europlakata" Goran Cvetkovic u razgovoru za B 92 istice da je za postavljanje bilborda potrebno imati dva papira. Jedan u formi saglasnosti Sekretarijata za saobracaj a drugi u formi resenja koju izdaje direkcija za puteve koja je sastavni deo Sekretarijata. "'Eurplakat' nije prosao proceduru koju je, prosla firma 'Alma Kvatro' kada je dobijala dozvolu polovinom devedesetih', kaze Goran Cvetkovic.
"Ne znam koja je procedura, znam da je 'Alma kvatro' kada je zakljucivala ugovor imala proceduru, da je to islo na Skupstinu, da je Vlada Srbije dala resenje. Ostale firme nisu prosle tu proceduru mi smo zakljucili legalno ugovor sa gradskom upravom, i u tom trenutku niko nije insistirao na toj proceduri, Mislim da nije u redu da se nekoliko godina kasnije pominje ta procedura, ali, ukoliko je to potrebno, nema problema", naglasio je Goran Cvetkovic.
Sekretar Skupstine grada Nebojsa Perunicic istice da je formirana komisija, ciji je i on clan i koja bi trebalo da resila problem na obostrano zadovoljstvo. Potrebno je da popuste obe strane kaze Perunicic i objasnjavajuci sta predlog podrazumeva istice: "Predlog radne grupe je da Sekretarijat za saobracaj i Sekretarijat za urbanizam naprave plan postavljanja bilborda po gradu. U planu bi se pobrojale lokacije koje su moguce za 'plakatiranje' kasnije i nacine, uslove i postupak za buduca oglasavanja i menjao bi se mozda godisnje. Vazna je napomena da ce za iste vrste bilborda biti ista cena za sve oglasivace", rekao je Perunicic.
Goran Cvetkovic iz "Europlakata" tvrdi da je apsolutno otvoren za saradnju. "Mi cemo prostudirati taj predlog. Nas generalni stav je da se svi problemi jedino mogu resiti mirnim putem. Bez obzira na cinjenicu da smo vodili sudski spor koji smo dobili u prvom stepenu, bez obzira na cinjenicu da je cak Ministarstvo saobracaja ponistilo u uprtavnom postupku sva resenja o rusenju nasih panoa, mi smo svesni da se takav problem ne resava na sudu, vec samo dogovorom ugovaraca", rekao je Cvetkovic za Radio B92.
"Interes "Europlakata" je da se prosiruje saradnja sa gradom a ne da ulazi u sukob. Nasa grupa radi u 38 zemalja i obavlja marketinske poteze u Njujork, Tokiju, Singapur kao i u svim velikim gradovima u oblasti spoljnog oglasavanja. "Europlakat" je clan DE KO medijske grupacije", kaze Cvetkovic i dodaje: "Tim "De Ko" u svetskim okvirima predstavlja najvecu firmu na svetu u oblasti bilborda, predstavlja trecu komunikacijsku grupu na svetu, mi smo vlasnici posebnog satelita preko koga se emituje 'Kanal plus' koji je nas program, mi smo vlasnici desetine radio - stanica sirom sveta, vlasnici smo i 'Vivendi grupe' koja se bavi izdavastvom i internetom, kao i 'Havas advertajzinga', velike grupacije koja se bavi marketingom... Prema nasim procenama, mogli bismo u sledecih pet godina da investiramo samo u Beogradu izmedju 15 i 20 miliona maraka u ritmu od dva do tri miliona maraka godisnje", rekao je Cvetkovic.
Bilbordi su, kao oblik spoljnog oglasavanja sve popularniji. Iz budzeta kompanija predvidjenih za marketing najveca kolicina novca izdvaja se za televizijske reklame a nesto manje za reklame na bilbordima.
