Izvor: B92, 06.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TEMA B92: ZIVOTNI STANDARD U IZDRZAVANOJ DRZAVI
Samo u sredu u SRJ je, po osnovi donacija, uslo 2 miliona maraka, poklon norveske Vlade. Svetski program za hranu saopstio je da ce nastaviti program pomoci najugrozenijim gradjanima Srbije do kraja ove i u sledecoj godini, a francuska vlada je odobrila jednokratnu finansijsku pomoc jugoslovenskoj Vladi od 50 miliona franaka za finansiranje prioritetnih potreba budzeta Srbije i Crne Gore. Iako jos niko nije izracunao koliko je novca uplaceno na donatorski racun zemlje, niti jos ima preciznog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << izvestaja o njegovom trosenju, vise je nego ocigledno da ni njeni gradjani ni vlast, bez ovakvih razlicitih finansijskih injekcija, ne bi mogli da prezive. Ovdasnji zvanicnici ne kriju tu cinjenicu, kao sto vole da se pohvale ne samo da je, zahvaljujuci upravo donacijama, porastao standard stanovnistva, vec i da je povecana proizvodnja. Naucni saradnik Instituta G17 Plus Mirosinka Dinkic rekla je u razgovoru za B92 da i statisticki podaci u prvih 7 meseci ove godine pokazuju da je zivotni standard porastao, kao i prosecne plate, u odnosu na isti period prosle godine, i to za 5,5 odsto. Penzije su porasle za 3,5 odsto, a socijalna davanja su brzo rasla zahvaljujuci upravo stranim donacijama. Na primedbu da, kada se statisticki podaci pretoce u zivot, potrosacka korpa daleko nadmasuje prosecnu platu koja u Srbiji trenutno iznosi oko 5.000 dinara, Mirosinka Dinkic je rekla da je odnos plate i korpe vec smanjen i da ima tendenciju daljeg smanjivanja. 'Sada je taj odnos korpe i plate u junu smanjen na 1,5 odsto i ja se nadam da ce u narednim mesecima i dalje da se smanjuje, jer po mom misljenju ne bi trebalo uopste da rastu cene proizvoda iz korpe potrosnje, tako da ce se taj odnos poboljsavati. Medjutim, istina je to da mi imamo u proseku jednog zaposlenog po domacinstvu, a prosecan broj clanova je 3-4, ali uglavnom domacinstva imaju i druge prihode, tako da kad uzmete u celini sve prihode, onda ce to biti znatno bolje', rekla je Dinkic.
Nekada drzavni, a danas, sva je prilika, opozicioni Samostalni sindikat Srbije, organizovao je u utorak jednocasovni generalni strajk upozorenja upravo zbog 'nespornog rasta cena poslednjih meseci koji najvise ugrozava zivotni standard zaposlenih', cime se 'vise od dve trecine stanovnistva dovodi u veoma tesku materijalnu situaciju'. Predsednik ovog sindikata Milenko Smiljanic rekao je na konferenciji za novinare u utorak, nakon strajka upozorenja, da podatak, koji je nedavno izneo premijer Zoran Djindjic, da je standard porastao za 10 odsto, nije rezultat rasta proizvodnje vec je zasnovan na donatorskim komponentama. 'Naravno, on pri tom nije rekao da je taj standard, realni standard porastao za 10 odsto, pri pretpostavci pada industrijske proizvodnje od 4,7 odsto, a to prakticno znaci da je on porastao na donatorskim komponentama, a ne na realnim industrijskim komponentama, na osnovu kojih se jedino stabilan porast standarda moze meriti. Kad smo objavili protest, onda je odmah usledilo obavestenje o tome da se sprema povecanje cene struje za 15 odsto. Normalno da je to u domenu zemlje cuda, porastao standard, a protest je bezrazlozan time sto je standard porastao, a odmah zatim povecam cenu elektricne energije, a to, znate, predstavlja input svemu ostalom', zakljucio je Smiljanic.
Mirosinka Dinkic skrece paznju da su, upravo zahvaljujuci donacijama, obezbedjena sredstva za remont elektrana, i da je na taj nacin izbegnuto drasticnije povecanje cene elektricne energije, a kada je u pitanju proizvodnja, ona iznosi podatke koji govore o njenom rastu u velikim granama, i to cak, kako kaze, po visokm stopama, osim kada je u pitanju metalski kompleks, za koji, prema njenim recima, nema drugog resenja osim restruktuiranja i proizvodnje, i svojine, i organizacije.
Sociolog Vladimir Ilic smatra da adekvatnog odgovora socijalno ugrozenog stanovnistva ne moze da bude u drustvenom ambijentu koji je izgubio levicu u pravom smislu te reci. Stanje ubrzane tranzicije privrede Ilic naziva 'kasino kapitalizmom', koji karakterise naglo uvodjenje trzisne ekonomije uz masovno otpustanje viska radnika, bez adekvatnog socijalnog programa i uz odustvo drustvene solidarnosti koja se istopila tokom protekle decenije. 'Opste raspolozenje, opsta atmosfera je takva da vecina stanovnistva, manje ili vise artikulisano, oseca ili misli da se ne moze suprotstavljati ovom naglom prodoru tranzicije, transformacije, privatizacije, otpustanja, socijalne polarizacije, i tu nema ko da pruzi otpor. Frustracije postoje, nezadovoljstva postoje, ali prag izdrzljivosti gotovo da je dosao i ispod egzistencijalnog minimuma. Naravno, ja ne smecem sa uma znacaj stranih donacija za najugrozenije kategorije stanovnistva. Ne zaboravljam stvaran i realan porast plata, pa cak i realno poraslu kupovnu moc stanovnistva u poredjenjem sa stanjem od pre godinu dana, s tim sto ce tu presahnuti. Mi istrajavamo na ovom nivou zadovoljavanja potreba za siromasne grupacije u stanovnistvu zahvaljujuci milosti zapada', rekao je Ilic. Na pitanje da li ipak ima mesta optimizmu u izdrzavanoj drzavi Ilic odgovara da ima, ali samo za onaj deo drustva koji je spreman da se do kraja prilagodi 'kasino kapitalizmu'. 'Nijedno resenje, socijalno ili ekonomsko, ne odgovara celom stanovnistvu. Oni koji budu radili u novim tehnologijama, u predstavnistvima stranih organizacija, u medijima koji su pod stranim donacijama, oni ce prosperirati odlicno i za tu vrstu ljudi perspektiva je vedra. Za vecinu ostalog stanovnistva perspektiva je vise nego mracna, jer su objektivno nedorasli uslovima brutalnog, savremenog trzisnog privredjivanja. I otvoreno je sad pitanje zadovoljavanja socijalnih prava, ali to pitanje nikoga ne interesuje, pa na svesnoj ravni ne interesuje mnogo ni one koje, objektivno, najvise pogadja', zakljucio je Ilic.
