Izvor: B92, 16.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TEMA B92: STRATEGIJA REFORMI
Ucesnici konferencije koju je pod sloganom "Strategija reformi, rame uz rame" organizovao Centar za liberalno-demokratske studije, stavili su akcenat na politicke i ekonomske probleme s kojima se suocavaju Jugoslavija i Srbija u pokusaju reforme sistema. Politicki problemi uglavnom se zasnivaju na nepostojanju drzavnog okvira, s obzirom na to da je sadasnja Federacija provizorijum sastavljen suprotstavljenih republika i pokrajina. S druge strane, u Srbiji jos nije stvoren konsenzus za reforme, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << volja gradjana za promene slabi, prisutan je socijalni strah, a ostaci bivseg establismenta utvrdili su pozicije, koje zele da sacuvaju. Predsednik Jugoslavije Vojislav Kostunica smatra da se razlog za nemogucnost racionalne reformske politike nalazi u samoj prirodi vladajuce koalicije. Kostunica kaze da DOS vodi ad hoc politiku, koja nije dovoljno osmisljena i postavlja pitanje zasto bi novi izbori sputavali reforme. "Uopste, taj strah od izbora, koji se takodje pravda toboznjom nemogucnoscu reformi, ako se izbori odrzavaju, opet je izraz predstave o partijskoj drzavi. Zasto bi izbori kocili i sputavali ista sto je dobro? Zbog tog straha, skupstinski zivot se negativno politizuje. S jedne strane, vladajuca vecina u obe Skupstine nije produkt jedne stranke s jasnim programom Vlade ili uobicajene koalicije 2 do 3 stranke. Nju sacinjavaju poslanici osobenog politickog konglomerata, koji su zbog svoje politicke heterogenosti upuceni na ad hoc smernice rukovodstva policije. Imajuci u vidu cinjenicu da se ovaj karakter vecinske koalicije reflektuje i na obe Vlade tesko je voditi neku osmisljenju i racionalnu reformsku politiku', rekao je Kostunica.
Republicki ministar finansija Bozidar Djelic upravo u postojanju DOS kao siroke koalicije, vidi jedan od aduta Srbije. "Ako sam se vratio u nasu zemlju, to je zato sto mislim da je unikalna sansa bas takva siroka koalicija, koja pokriva veoma siroke slojeve naseg drustva i to je jedini pravi lek da se ne slomi neka volja, jer nasa drzava veoma brzo napreduje u interesu svih slojeva drustva", kaze Djelic.
Mozda osnovno pitanje oko kog ne postoji saglasnost predsednika Kostunice i republicke vlade jeste sta je vaznije, neophodnost reformi ili postovanje postojeceg Ustava i zakona. Kompromis, to jest brze promene u institucijama kako bi se reforme sto pre zahuktale, trenutno nije moguc i to zbog pravno neresenog odnosa Crne Gore prema Federaciji, dok na Kosovu upravlja medjunarodna zajednica. Zbog toga je, smatra premijer Srbije Zoran Djindjic, vreme da se prekine s laznim dilemama. 'Da li cemo da licemerno trazimo ono nemoguce, naime da neko tu kvadraturu kruga resi, ili cemo da se ponasamo kao jedan narod u jednom prelaznom periodu koji svoj osnovni zadatak vidi u resavanju problema i formiranju dnevnih konsenzusa i trazenja oslonca u nekim vrednostima, proverenim, koje ne smeju da budu dovedene u pitanje, i da prakticno postavi svoju viziju, svoj cilj, a to je priblizavanje i harmonizacija sa Evropskom zajednicom, kao merilo za procenu i tih dnevnih dogadjaja? Da ne procenjujemo nasu dnevnu politiku na osnovu toga koliko je ona zasnovana na nekim zatecenim stanjima, nego u kojoj meri ona nas priblizava zeljenom', rekao je Djindjic.
Ucesnici konferencije "Strategija reformi" posvetili su paznju i odnosu aktuelnih vlasti prema najvecim drustvenim preduzecima. Tu je, naime, na delu intervencionizam, koji je mozda potreban, ali samo privremeno, istice Ivan Vujacic iz Centra za liberalno-demokratske studije. "Mislim da bi Vlada samo trebalo da strahuje, ako je tolika potraznja za njenim uslugama, a verujem da jeste, da to jedno, generalno menadzerisanje privredom, na ovaj ili onaj nacin, ne postane sam manir, i s druge strane ne stvori preterana ocekivanja kod tih raznih subjekata. Ako imate problem, zovite premijerov kabinet, zovite ministra finansija, ovoga ili onoga i resice se taj problem. Mislim da bi preuzimanje tog tereta ipak trebalo da bude selektivno, u najvecoj mogucoj meri, jer to ce predstavljati svu opasnost po opstanak Vlade, jer ce se stvoriti opet nerealna ocekivanja", kaze Vujacic.
Premijer Djindjic navodi da je u situaciji, s jedne strane nepostojanja odgovarajuceg trzista i institucija, a s druge strane velikih zahteva preduzeca, ovakvo ponasanje Vlade neizbezno. "Trenutno, 750 preduzeca je u direktnoj vezi samo s ljudima iz okruzenja mog kabineta, a da za to Vlada nema nikakvu ni nadleznost ni obavezu i naprosto ne bi morala da odgovara na te inicijative, ali u pokusaju da im pomogne da se vrate na svoja trzista, da nadju ponovo svoje mesto u ekonomiji, velik broj ljudi je angazovan na tome da im pomogne. Situacija je takva jer mi nemamo ni trziste koje funkcionise, ni institucije koje bi to regulisale, i nas pristup je kao u nekom sudskom poravnanju. Mi pokusavamo da sve strane koje su zainteresovane za taj spor ili za resenje nekog problema, da ih dovedemo za jedan sto i da napravimo ono sto u normalnim zemljama i ekonomijama trziste radi", kaze Djindjic.
U pokusaju da oceni dosadasnje rezultate reformi, potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus zakljucuje da je uspeh polovican. Najvecu smetnju predstavljaju nepostojanje odgovarajucih ustavnih resenja i politickog konsenzusa za konkretne promene. Zbog toga su reforme u proteklih manje od godinu dana bile parcijalne, nedovoljno radikalne, zavisne od politike i sa zastojima. Akcenat na neophodnost postizanja drustvenog konsenzusa stavio je republicki ministar finansija Bozidar Djelic, koji je kazao da je jedan od najvecih izazova za reforme opadanje volje kod gradjana, nakon nerealnih ocekivanja koja su imali. "Najvece iskusenje koje danas vidim, to je rizik i izazov, koji je uistinu postojao i naravno, kada imate ocekivanja da stvari budu bolje za 6 meseci, kada se nasledi rusevina i kada se izgubi 60 odsto bruto nacionalnog dohotka, sasvim je normalno da optimizam opadne, jer jednostavno, to je realnost. Ako pogledamo rizik slamanja tog voljnog momenta, mislim da je to mozda najveci izazov i najveci rizik", kaze Djelic.
Rezultati najnovijeg istrazivanja, koje je sprovela G17 Plus, pokazuju da 40 odsto stanovnistva Srbije smatra da s DOS na vlasti slabije zivi nego ranije. Za 10 odsto gradjana situacija je bolja. 50 procenata ispitanika navodi da se, sto se njih tice, nista nije promenilo. Gubitnici u odnosu na dobitnike vode 4 prema 1. Hoce li oni koji dobijaju na kraju i pobediti?
