Izvor: B92, 04.Avg.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TEMA B92: SEST GODINA OD 'OLUJE'
Parastos poginulim Krajisnicima u ratu od 1991. do 1995. godine odrzan je u subotu, na sestogodisnjicu pocetka hrvatske vojne akcije 'Oluja', u Crkvi Svetog Marka u Beogradu i u Banjaluci, u crkvi Svete Trojice. Vernicima u Crkvi Svetog Marka, kojih je bilo nekoliko stotina, obratio se svestenik Mihajlo Arnaut: 'Ko i zasto nas odvoji od najrodjenijih, od najvoljenijih? Ko i zasto nas rastavi od onoga sto smo sa velikim trudom i znojem stvarali? Sigurni smo samo u jedno - da su zli ljudi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ubijali i mucili dobre ljude. Neka Bog duse prosti svima onima koji su u ovim nesrecnim vremenima u sukobima zla ostavili svoje zivote najcesce na nepoznatim mestima. Neka oni upozoravaju sve koji su ostali u zivotu da treba izbegavati svaku nesrecu, svaku mrznju, a narocito ubistva'. Krajisnici, okupljeni ispred Crkve Svetog Marka, kazu da, oni, posle sest godina, vise nemaju sta da kazu i da su nade u povratak male.
U ovoj akciji, prema evidenciji Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" poginulo je i nestalo 1.947 Srba, a Hrvatski helsinski odbor za ljudska prava tvrdi da je tokom te operacije poginulo oko 700 civila.
Istrazitelji Haskog tribunala su na kninskom groblju do sada ekshumirali 82 tela srpskih civila, zrtava operacije "Oluja", a prema podacima haskih strucnjaka na tom groblju se nalaze 253 groba srpskih civila.
Predsednik Udruzenja porodica nestalih lica iz Krajine Cedo Maric u razgovoru za B92 kaze da ce rodbina nestalih uskoro pokusati da identifikuje svoje najblize na Institutu za sudsku medicinu u Zagrebu, gde se nalaze tela ekshumirana iz Kninske grobnice: 'Moj sin je u 21. godini nestao za vreme &Oluje' u Kninu. Mi smo zivotno zainteresovani za dogadjanja u Zagrebu na Institutu za sudsku medicinu, na kojem se obradjuju tela ekshumirana iz kninske grobnice', kaze Cedo Maric.
Podrucje zahvaceno hrvatskom ofanzivom napustilo je gotovo celokupno srpsko stanovnistvo, njih oko 200.000. Kolone izbeglica na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima su preko podrucja pod kontrolom bosanskih Srba u zapadnoj i severnoj Bosni, krenule ka Srbiji. Vlasti u Srbiji su izbeglicke kolone upucivale u centre u unutrasnjosti zemlje, ukljucujuci i Kosovo, odakle su ponovo izbegli nakon NATO bombardovanja SR Jugoslavije.
Medju 200.000 Srba koji su izbegli iz tadasnje Republike Srpske Krajine bile su i izbeglice koje se danas, sest godina posle, jos uvek nalaze u Lunovom selu, jednom od 20 kolektivnih smestaja u uzickom kraju: "Krenuo sam 5. avgusta u 12 sati vec, u koloni, u traktoru, do Banja Luke, iz Banja Luke kako se ko prebacivao do Beograda. Jer je vojska krenula pre nego civili. Panika, da niko nije znao da ti objasni nesto, o cemu se tu radi. Nit' nas je ko obavestio da treba ici, nit' nam je neko rekao: morate ici. Tako da niko ko nije znao nije spremio svoju robu, ni garderobu, ko nije znao. Mozda su pojedini ljudi znali, ali mi nismo znali, obicni gradjani. A eto, nama se tako pogodilo da smo dosli goli, bosi i u pidzami. Mi smo mislili kad dodjemo u Srbiju da ce nas nesto cekati, kad smo dosli videli smo da smo upali jos u jednu provaliju', prica Nikola Knezevic iz Knina.
'Imali smo sina, pa poginuo. Muz je izasao pre, on 3. ja 5. avgusta. Pa je bio u Leskovcu tri meseca dok sam ga pronasla. Trazila sam preko novina i njega i sina. Za sina sam nakon dve godine cula da je poginuo na Dvoru. Neko veli na Dvoru, neko veli vratili su ih za Bosnu, ne znam ni dan danas gde je, govori Dragica Reljic sa Banije, kod Gline.
'Ziveli smo kod Knina, tu smo ziveli. Onda je Knin pao, Krajina pala, mi utekli, pobegli. Zakljucaj kucu i bezi. Kljuc u vrata i dovidjenja. Svak' na svoju stranu. To je sada sve poruseno, sve zapaljeno, vise zivota nema, ni ovde, ni tamo, prica Nada Trzak iz Kistanje.
U operaciji "Oluja" ucestvovalo je 138.500 pripadnika Hrvatske vojske, MUP-a i Hrvatskog veca obrane. Tim snagama su se, prema hrvatskim izvorima, suprotstavile jake srpske snage od oko 31.000 vojnika. Ranije hrvatske vlasti su negirale optuzbe o etnickom ciscenju i odbijale saradnju sa Medjunarodnim sudom za ratne zlocine u Hagu, tvrdeci da je rec o legitimnoj vojnoj operaciji protiv pobunjenika.
Za zlocine pocinjene tokom operacije "Oluja" haski Tribunal je 26. juna ove godine otpecatio optuznicu protiv penzionisanog hrvatskog generala Ante Gotovine i zatrazio od hrvatskih vlasti njegovo izrucenje. Hrvatsko pravosudje je za Gotovinom pre nekoliko dana izdalo poternicu, a mediji su objavili da se Gotovina krije na brodu, negde u Dalmaciji.
Na pitanje sta za njega licno i sve ljude ciji su najblizi poginuli ili nestali u 'Oluji', znaci ova optuznica, Cedo Maric odgovara: 'Mislim da je dobro to sto se desava i da ce to na neki nacin otvoriti i ubrzati neke zapocete procese i u prvom redu, nama porodicama ce na neki nacin olaksati. Cesto smo pitali, gde su nasi? Da nisu slucajno zapeli za granu ili kamen i tako nestali? Mislim da je dobro da se jednom otvoreno kaze da je zlocin ucinjen na ovom prostoru. Negde vise, negde manje, ali da je pocinjen zlocin. I da smo mi koji predstavljamo te porodice na neki nacin najvece zrtve tog zlocina'.
U Hrvatskoj je 5. avgust drzavni praznik koji se slavi kao Dan domovinske zahvalnosti, a od pre dve godine i kao Dan oruzanih snaga Hrvatske. Novinar iz Zagreba Bozidar Knezevic snimio je povodom petogodisnjice 'Oluje' dokumentarni film "Oluja nad Krajinom", koji govori o zlocinima hrvatskih vojnika dva dana nakon akcije "Oluja".
Ovaj film je trebalo da bude prikazan u subotu uvece na HTV-u, ali i pored spekulacija da je cak i kabinet hrvatskog predsednika Stjepana Mesica intervenisao da se to dogodi, hrvatska nacionalna televizija ce, na osnovu ugovora sa producentskom kucom 'Faktum', film emitovati krajem avgusta ili pocetkom septembra.
U razgovoru za Radio B92 Bozidar Knezevic kaze da od Hrvatske televizije niko nije ni ocekivao takav iskorak. 'Na osnovu onog sto sam ja znao, posebno oko dogadjaja u Kninu i okolini, i materijala koje sam ja imao, poceo sam istrazivati. Nisam verovao da ce televizija uopste prikazivati taj film, niti je to bila namera kada smo snimali. Ja nisam imao ni najmanje iluzija da bi to bilo emitovano na godisnjicu &Oluje', kao sto bi bilo vrlo tesko da i u Crnoj Gori gde sam rodjen ocekivati da bi neko emituje moj film o Dubrovniku na godisnjicu kretanja vojske i dobrovoljaca crnogorskih na Dubrovnik', rekao je Bozidar Knezevic za B92.
Svoju hrvatsku premiijeru, 'Oluja nad Krajinom' dozivela je na Danima hrvatskog filma pocetkom marta u Zagrebu, pred oko 250 gledalaca. 'Bilo je dva-tri uzvika: a gde je Vukovar, a gde je Dubrovnik? To je u situaciji kakva je i u Hrvatskoj i u mnogim delovima bivse Jugoslaviju jos uvek relativno dobra reakcija. Bila je gotovo puna dvorana, i u gotovo potpunoj tisini su pogledali film. To me je iznenadilo vrlo pozitivno, moram reci', rekao je Knezevic za B92.
Producent filma Nenad Puhovski kaze za B92 da, kada politika ne radi svoj posao, kada to ne cine institucije, ukljucujuci i televiziju, onda na scenu stupaju neki slabiji igraci, koji imaju manje moci. 'Mi bismo mnogo radije radili, kako ja to u sali zovem, filmove o cvecu i muzici a pustili nekog drugog da se bavi tim teskim temama. Medjutim, tih drugih nema. Mi zivimo u nekim vremenima kada ljudi izbegavaju neke stvari dokle god mogu. Ljudski, to je vrlo opravdano i razumljivo, medjutim, gledano sa pozicije neke drustvene odgovornosti, prica naravno izgleda sasvim drugacije', rekao je Puhovski za B92.
Autor 'Oluje nad Krajinom' Bozidar Knezevic nema iluzija da film lako i brzo moze promeniti svest o pocinjenim zlocinima, ali smatra da je takav pokusaj vredan iz civilizacijskih razloga. 'Ja nemam velikih iluzija o tome da ce film, bilo moj o 'Oluji' ili neciji o Srebrenici ili Vukovaru, promeniti, ili brzo promeniti svest ljudi, vecinsko misljenje koje je desetak godina stvarano najmocnijim medijima u pojedinim sredinama. Medjutim, nuzno je suocavanje sa onim sto je mracna strane nedavne proslosti, i ako toga nema u svakoj sredini, onda ce se ta pitanja taloziti, kao sto su se mnoga pitanja iz Drugog svetskog rata skrivala, da bi posle 50 godina eksplodirala na veoma ruzan nacin i sa tragicnim posledicama koje smo imali prilike videti', rekao je Knezevic za B92.
RTV B92 je u pregovorima sa producentskom kucom 'Faktum' oko emitovanja 'Oluje nad Krajinom' i drugih 'Faktumovih' dokumentaraca na Televiziji B92 u okviru ciklusa emisija 'Istina, odgovornost, pomirenje'.
