Izvor: B92, 09.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TEMA B92: SARADNJA S BIVSIM YU REPUBLIKAMA
Privredna saradnja Srbije s bivsim jugoslovenskim republikama, pored mnogobrojnih obostranih poseta privrednika, i dalje je uglavnom na nivou nagovestaja uspesnijeg poslovanja. To su nedavno u Privrednoj komori Jugoslavije potvrdili i privrednici iz Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Oni su zajedno sa srpskim biznismenima uputili mnostvo zamerki, svako na racun svojih vlasti, sto se ne trude dovoljno da im stvore zakonske okvire za normalnu saradnju.
Predsednik Privredne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << komore Slovenije Joska Cuk u izjavi za B92 kaze da se zbog sporosti vlasti u privrednoj saradnji s firmama u Srbiji, snalaze kako znaju i umeju. 'Pravno-formalnog sistema jos nema. Bilateralne sporazume kompenziramo poduzetnickim investicijama. Najveca ce biti &Merkator' u Beogradu, ja sam dosao zbog toga, da pogledam ovu lokaciju i lokacije za nase predstavnistvo. Dok nema trgovinskog sporazuma, moramo racunati na carine. Mi zelimo samo da ne budemo diskriminisani'.
Predstavnik Privredne komore Hrvatske Rudjer Friganovic najvise zamerki ima na kasnjenje Medjudrzavnog sporazuma o bescarinskoj trgovini. 'To je problem platnog prometa i infrastrukture, znaci transporta izmedju dve zemlje i procedura, ali mislim da se oni ubrzano resavaju. Mislim da bi sto pre trebalo preci na pregovore o snizavanju carina'. Friganovic ocekuje veliko ucesce hrvatskih firmi u privatizaciji preduzeca u Srbiji pre svega zbog komplementarnosti privreda, kao i normalizaciju transporta putnika i robe u oba pravca. 'Verujem da ce se intenziviranjem drzavne saradnje dve zemlje pitanje aviona Beograd-Zagreb nametnuti samo kao nesto sto bi bilo isplativo 'Croatia Airlinesu' ili JAT. Neka krene, i mislim da ce i vizni rezim biti fleksibilniji'.
Generalni sekretar Privredne komore Bosne i Hercegovine Ibrahim Patrenjak isto tako ima zamerki na carinski rezim izmedju dve drzave. U izjavi za B92 kaze da nepostojanje sporazuma usporava trgovinu na obostranu stetu i insistira na tzv. asimetricnom sporazumu, koji, inace, nije po volji srpskih privrednika. 'Mi smo vec takav sporazum potpisali s Hrvatskom. Koliko mi je poznato, pred krajem je usaglasavanje sporazuma sa SRJ koji ce verovatno biti identican sporazumu s Hrvatskom, asimetrican do 2004. Asimetrican znaci da odmah za robe iz SRJ ce se smanjivati carine postupno do 2004, za odredjene robe, a za robe iz BiH bi postojao bescarinski uvoz odmah'.
Posle demokratskih promena u Srbiji usledilo je ubrzano obnavljanje politickih odnosa s pomenutim zemljama, uz obecanje da ce biti stvoreni i pravni okviri za privrednu saradnju. Kako trenutno stvari stoje, medjutim, ta saradnja je i dalje daleko od obecanog i ocekivanog, kako na stetu privreda u bivsim jugoslovenskim republikama, tako i na ustrb preduzeca u Srbiji. U proteklih 10 godina, dok se ratovalo na prostorima bivse Jugoslavije, srpska privreda je imala relativno normalne odnose jedino s preduzecima u Makedoniji.
