Izvor: B92, 19.Avg.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TEMA B92: PRIVATIZACIJA FUDBALSKIH KLUBOVA
Tranzicija u Srbiji se zahuktava, a sa njom i privatizacija preduzeca. Domaci fudbalski klubovi su uglavnom registrovani kao udruzenja gradjana, ali i njih ceka prodaja domacim ili stranim interesentima, odnosno onome ko ponudi vise novca.
Zamenik ministra za privatizaciju u Vladi Srbije, Mirko Cvetkovic, za Radio B92 kaze da ce se fudbalski klubovi privatizovati po Zakonu o sportu i da ce, bez obzira na to sto su udruzenja gradjana, kada se proces privatizacije zavrsi, postati >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << preduzeca. Oni ce, kao i obicne firme, biti privatizovani u naredne cetiri godine, a pre toga mora da se utvri sta je od imovine sa kojom raspolazu zaista njihovo.
Cvetkovic precizira da ova pravila vaze samo za klubove sa drzavnom i drustvenom imovinom, a ne za one koji su vec privatizovani.On, pri tom, porucuje fudbalskim klubovima da povedu racuna o akcionarskim pravima zaposlenih. "U procesu privatizacije, normalno, bice privatizovana samo drustvena i drzavna svojina. Ako se slucajno u nekom klubu nalazi neka privatna svojina, ona ce i dalje ostati u svojini svog vlasnika. Klubovi imaju zaposlene ili igrace koji su u razlicitom statusu, tako da mi se cini da bi bilo potrebno da se donesu odredjene izmene, pre svega u Zakonu o sportu, kojima bi se preciziralo ko se moze smatrati zaposlenim a ko ne, a narocito u vezi cinjenice da prema Zakonu o privatizaciji zaposleni sadasnji, ili oni koji su nekada bili zaposleni, imaju prava da dobiju besplatne akcije", kaze Cvetkovic.
Inicijativu za prodaju kluba pokrece sam klub ili eventualni kupac, ali i Ministarstvo za privatizaciju, ukoliko naidje ozbiljan kupac. Cvetkovic tvrdi da se u ministarstvo jos nije pojavio lice iz inostranstva sa takvom namerom. "Teoretski, nase ministartsvo moze da pokrene tu inicijativu. Medjutim, mala je verovatnoca da bismo mi to uradili tek onako. U taj postupak bismo mozda krenuli jedino u slucaju da imamo neku vrstu cvrstog saznanja da postoje zainteresovani potencijalni kupci. Za ovih nekoliko meseci, kroz nase ministartsvo je proslo desetine, mozda i stotine zainteresovanih kupaca za razna industrijska preduzeca, ali kod mene licno niko do sada nije dosao sa zeljom da ucestvuje u privatizaciji nekog od klubova", zakljucuje on.
Generalni sekretar Fudbalskog saveza Jugoslavije Branko Bulatovic priznaje da se u fudbalskim klubovima jos ne razmislja o privatizaciji, ali ne sumnja da ce oni biti atraktivni za inostrane investitore. "Mislim da je to pre svega zbog toga sto jos uvek nije definisano pitanje svojine. Najveci broj klubova registrovan je kao udruzenja gradjana. Svojina kojom mogu da raspolazu je jos uvek drustvena, tako da je tesko ocekivati da ce zainteresovani strani partneri uci u bilo koju ozbiljniju raspravu i pokazati interes da ulazu sredstva u fudbalske klubove sve dok oni ova pitanja svojinska, statusna, pravna, ne rasciste. Imajuci u vidu kvalitet naseg fudbala, veliki broj nasih igraca koji svake godine odlaze u inostranstvo, ugled jugoslovenskog fudbala, mislim da ce nasi klubovi biti interesantni za inostrane partnere, ali tek kada se sva ova pitanja definisu", smatra Bulatovic.
Profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta i autor knjige "Finansije u vrhunskom sportu" Bozidar Cerovic za B92 govori o iskustvima sa prodajom klubova u zemljama u nasem okruzenju: "Privatizacija klubova je mnogo zivahnija u zemljama u tranziciji, nego u trzisnim privredama, jer se brzo i jeftino dolazi do znacajnog potencijalnog dobitka. U jednom trenutku su se pojavili bukvalno profesionalni kupci klubova, koji su glavna ulaganja vrsili kupovinom klubova na istoku. Ne samo jednog, nego vise klubova, tako da je FIFA morala da donese propis da jedan vlasnik ne moze imati vise od jednog kluba u jednoj ligi. Ali, problem su medjunarodna takmicenja. Sta ako taj vlasnik udje sa cetiri kluba u, narpimer, Ligu sampiona? On ce tad da kalkulise koji je klub najprofitabilniji i njega da gura. Ceo proces je krenuo naglo i brzo, pa te stvari nisu do kraja razjasnjene. Da ne govorimo o ovim zemljama koje jos nemaju regularno trziste ni za svoja preduzeca, a kamoli za kloubove".
O svetskim kupcima Cerovic nema pozitivno misljenje, ali nasoj drzavi preporucuje da se, po pitanju prodaje klubova, ugleda na Madjarsku. "To je zaista vec nekoliko poznatih imena, pretezno firme koje su investiciona preduzeca nominalno, ali se de facto bave samo investiranjem u sport. Tu postoji nekoliko akvizicija koje su obavljene brzo i efikasno u nekoliko zemalja od istog kupca. I tamo se, mislim, menjaju stvari. Navescu primer Madjarske - drzava je, za nase prilike, izdvojila ogromna sredstva za sredjivanje stanja u sportu, da stvori grupu ozbiljnih, profesionalnih klubova, da to finansira, da im omoguci da zavrse svoje sportske objekte. To, ocigledno, kod nas nije slucaj, niti ce biti jos neko vreme, jer drzava nema para", dodaje on.
Profesor Cerovic se isto tako zalaze i za poseban tretman Zvezde i Partizana, jednog dana kada se pojave interesenti, jer "nije svejedno kome cemo prodati ovo nase nacionalno blago".
