Izvor: B92, 14.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TEMA B92: NASILJE U PORODICI
Resavanjem problema nasilja u porodici i seksualnog zlostavljanja dece u Beogradu se bavi znacajan broj nevladinih organizacija. Predstavnice ovih organizacija su na okruglom stolu odrzanom pod sloganom 'Vreme je za razgovor' u Kulturnom centru 'Rex' predstavile principe svoga rada i razgovarale o mogucnostima povezivanje i saradnje s Vladinim sektorom. Organizatori skupa bili su Incest-trauma centar i Savetovaliste protiv nasilja u porodici, a u radu je ucestvovalo 20-ak aktivistkinja nevladinih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i Vladinih organizacija iz Beograda. Koordinator Savetovalista protiv nasilja u porodici Vesna Stanojevic, u uvodnoj reci, navela je da je ova organizacija tokom prosle godine imala oko 3.000 poziva ugrozenih zena, a da ce ove godine ta cifra biti premasena. 'Svaka zena koja se javi moze da obavi telefonski razgovor, moze da dodje na razgovor. Imamo advokatsku pomoc, psihoterapijsku pomoc i prihvatiliste za zene i decu koji su zrtve akutnog nasilja', kaze Stanojevic. Jedan od osnovnih principa rada Savetovalista jeste poverljivostt informacija o zrtvama. 'Ukoliko osoba to ne zeli, mi je cak necemo pitati ni za pravi identitet', kaze Stanojevic. 'Bitno je da zrtva moze da isprica svoj problem, a ko prica sa advokatom mora da da podatke, ali mi garantujemo njihovu poverljivost, mi nikada i ni u kojoj situaciji necemo reci ko je u pitanju', kaze Stanojevic.
U Savetovalistu protiv nasilja u porodici, kao i u vecini nevladinih organizacija, ocenjuju da su zena ili devojcica skoro uvek zrtva, ali i da im se uvek mora verovati, sto je, kaze Vesna Stanojevc, posebno vazno. 'Ako dodju zena i muz i ispricaju svoju pricu, nazalost ce se uvek vise verovati muzu, uvek ce se poci od pretpostavke da je ona kriva za nesto sto joj se desava. Nas princip je da se u zeninu pricu veruje i ona to iznosi onako kako ona milsi da treba da iznese', kaze Vesna Stanojevic.
Sa specificnim problemima se suocavaju takozvane 'marginalne grupe', u koje se, izmedju ostalih, ubrajaju Romkinje i invalidi. 'Nasilje u romskoj porodici je toliko uobicajeno da zrtva vise ne ume da prepozna diskriminaciju. Osecaj bespomocnosti uvecava i ignorancija drzavnih institucija', tvrdi predstavnica Decjeg romskog centra: 'Romske devojcice prekidaju skolovanje zbog ranih brakova, izlozene su velikom fizickom i psihickom maltretiranju. kada se obratimo nekoj instituciji nailazimo na zid predrasuda, kaze se da je to uobicajeno za romsku zajednicu i da se tu nista ne moze uraditi. Romska deca, pre svega devojcice, suocavaju se sa posebnim teskocama prilikom pokusaja da pocnu skolovanje. U lokalnoj sredini im kazu da skola nije potrebna, a okruzenje ih izlaze diskriminaciji. Romska deca koja dodju u nas centar prolaze radionice o romskom identitetu i posle toga one lako i brzo prihvataju nasa usmeravanja, redovno odlaze u skolu i zavrsavaju je'.
'Drzavne institucije ne razumeju posebne potrebe invalida i njihov rad nije prilagodjen ovoj grupi', kaze Nevena Calovska iz organizacije 'Krug'. 'Mi pomoc prilagodjavamo vrsti invaliditeta', kaze Calovska.
Posebno vazno je da se zena-zrtva nasilja nikada ne predaje, da zna da izlaz uvek postoji, bez obzira na to kako to bilo naizgled nemoguce. U Savetovalisti protiv nasilja u porodici se upravo suocavaju s jednim takvim slucajem. Muz, po zanimanju policajac, maltretira svoju suprugu i hendikepirano dete koji su materijalno zavisni od njega. 'Moramo biti uvereni da postoji izlaz', istice koordinatorka Savetovalista Vesna Stanojevic. 'Ona nema posao, ne moze da ostavi svoje hendikepirano dete, nema kuda da ode jer nije odavde, mora da ostane ovde zbog lecenja deteta i dodjete u situaciju da pitate &sta sada?'. Ona ne moze da se razvede jer joj je muz policajac i zna sve mehanizme da sebe zastiti. Ali koliko god da nesto izgledalo besmisleno i tesko, izlaz uvek mora da postoji, ona ce ga naci ako to bude htela', zakljucuje Stanojevic.
