Izvor: B92, 08.Jun.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TEMA B92: MAJKROSOFT
Premijer Srbije Zoran Djindjic i potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus u cetvrtak su potpisali pismo o namerama sa potpredsednikom americke korporacije "Majkrosoft" Miselom Lakombom, na osnovu koga ce ova kompanije pruzati konsultantske usluge i tehnicku ekspertizu u vezi sa elektronskim inicijativama Vlade Srbije.
Prema tom dokumentu "Majkrosoft" ce izvrsiti transfer tehnologije i znanja vladi Srbije, akademskim krugovima i zajednici akademske tehnologije i razvoja, kao >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i u poslovnim krugovima kroz besplatne licence, obuke i tehnicke podrske. S druge strane, Republicka vlada ce uciniti sve kako bi olaksala formiranje ogranka ove korporacije u Beogradu, gde bi bili zaposleni domaci strucnjaci. Premijer Zoran Djindjic rekao je da ocekuje da ce se Srbija, uz pomoc Majkrosofta i drugih velikih svetskih kompanija, vrlo brzo vratiti u mrezu informacionih tehnologija.
Potpredsednik Majkrosofta Misel Lakomb kaze da ta korporacija veruje u potencijal Jugoslaviije za razvoj digitalnog doba. Obracajuci se ucesnicima konferencije o novim informacionim tehnologijama "Sinergija", Lakomb je rekao da se ekonomija u jednoj zemlji moze lako unaprediti razvijanjem informatickih tehnologija na lokalnom nivou. "Vizija Majkrosofta je da koriscenjem softvera na bilo kom digitalnom uredjaju uz pomoc interneta ljudima ljudima da moc. Mi verujemo da znamo da pravimo softver koji povezuje milione ljudi i omogucava razmenu informacija. Ali da bi nas softver stigao do ljudi moramo da saradjujemo sa vladama svih zemalja sirom sveta da bismo stvorili industriju za proizvodnju tehnologije koja postaje krvotok buducnosti. Sada takvu tehnologiju stvaramo u Jugoslaviji. Mislim da predstavnici vlasti u ovoj zemlji shvataju da je za poboljsanje rada vlade, kao i za biznis neophodan razvoj informaticke tehnologije", rekao je potpredsednik Majkrosofta Misel Lakomb, prenosi B92.
Premijer Zoran Djindjic smatra da zaostatak od 12 godina za svetom Jugoslavije moze najpre da nadoknadi u oblasti informacionih tehnologija. "Obe vlade trebaju najpre standarde modernog servisa da primene na sebe. Pre nego sto drustvu ponudimo da se modernizuje, treba mi sami sebe da modernizujemo", rekao je Djindjic obracajuci se ucesnicima konferencije Majkrosofta. Dolazak Majkrosofta na jugoslovensko trziste pozdravio je i potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus, koji smatra da ce na taj nacin i ostale svetske korporacije uloziti novac u nasu zemlju. 'Ovaj projekat za Saveznu vladu ima veliki simbolicki znacaj. Ako je Majkrosoft odlucio da dodje u nasu zemlju i da pocne sa biznisom, to znaci da je Jugoslavija sigurno podrucje za investiranje, i to je kvalitativan pomak u odnosu na ono sto smo imali ranije. Mi sada cinimo velike napore da regulisemo nase dugove, nase odose sa medjunarodnim finansijskim organizacijama, ali istovremeno znamo da buducnost razvoja u ovoj zemlji zavisi od privatnih investicija. Mi se trudimo, zajedo sa Republickom vladom da stvorimo takav ambijent za investicije da ce Majkrosofti drugevelike firme doci ovde, otvoriti nova radna mesta i pruziti veliku mogucnost za zaposljavanje nase dece', rekao je Labus, prenosi B92.
Ugovor Majkrosofta i vlade Srbije nije obradovao bas sve. Pobornici Linuks sistema smatraju da se kompaniji Bila Gejtsa ne sme dozvoliti monopol nad jugoslovenskim trzistem. Tehnicki direktor americke firme Linuks operejsns Vladan Gluvacevica kaze za B92 da u nasu zemlju u bliskoj buducnosti mora da dodju i ostale kompanije koje se bave informacionim sistemima.
'Ono sto mislimda bi bilo vrlo vazno jeste da Vlada Srbije posebno obrati paznju na organizacije iz inostranstva koje se bave kompjuterskim konsaltingom, da koriste proizvode drugih organizacija u formiranju informacionih sistema. Ukoliko Majkrosoft ima dominaciju u ovakvim savetima, najverovatnije da ce oni insistirati na upotrebi svoje tehnologije. Linuks je besplatan kao softver, a cena licence za Majkrosoft, recimo u SAD, za dvadesetak korisnika server kosta 2000 dolara, plus sto za svakog klijenta koji je okacen na server dodatno se placa 300 dolara svake dve godine', rekao je Vladan Gluvacevic za B92.
.jpg)
