Izvor: B92, 30.Avg.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TEMA B92: KRIMINAL, KORUPCIJA I VLAST
Na dugo ocekivanom sastanku Predsednistva DOS-a Demokratska stranka Srbije nije argumentovala optuzbe o sprezi vlasti i kriminala. Javnost je, posle brojnih izjava u kojima je Vlada Srbije prozivana za korupciju, ostala uskracena za eventualna saznanja kojima raspolaze stranka predsednika Kostunice. Ono sto nam ostaje, sto je poznato i svakim danom sa ponekim novim detaljima dopunjeno - jeste veza kriminala, korupcije i vlasti u vremenu Slobodana Milosevica. Za septembar je najavljen spisak >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << iz takozvane druge runde ekstra profitera, a oni cija imena vec znamo trebalo bi narednog meseca da pocnu sa isplatama poreza na ekstra dobit. Pitanjem da li pravda u ovim slucajevima kasni i da li ce biti ista za sve - bavila se Tamara Pupavac.
Komisija za ispitivanje zloupotreba u privredi najavljuje da ce u naredne dve do tri nedelje poceti ubiranje poreza na ekstra dobit. Prema recima sekretara ove Vladine komisije, Slobodana Lalovica, u toku je donosenje resenja o poreskom zaduzenju:
"Kada se donesu resenja o poreskom zaduzenju, ona se dostavljaju poreskom obvezniku i onda prakticno pocinje da tece rok i cela ta prica oko naplacivanja. Ovo sve govorim zbog toga sto se u ovom periodu, znaci od desetog, dvanaestog avgusta, kada je taj rok istekao, za ovih nepunih dvadesetak dana, nije ni moglo zavrsiti poslove. Znaci, radi se intenzivno, obradjuju se slucajevi. Prakticno, prva neka resenja tek treba da budu doneta, kada cemo moci da govorimo o naplati i tako dalje."
Lalovic navodi da je do sada jedino zrenjaninski "Dijamant" platio porez na ekstra profit: "To je jedini obveznik koji je platio, koji je prosto zurio i pre nego sto je ovo sad uradjeno, da to plati. Normalno placanje, normalan tok dogadjaja, realno je ocekivati u narednih dve nedelje do tri, da budu ta prva resenja realizovana i onda da ide jedan tok vremenski, kako idu ta resenja - ide realizacija, itd."
Ono sto se namece kao pitanje jeste da li se na ovaj nacin kupuje sloboda ili, zavisno od slucaja do slucaja, dobre pozicije i kod nove vlasti. O iskustvima zemalja u tranziciji i njihovih profitera govori ekonomista Milan Kovacevic iz G 17: "BIle su razlicite sudbine tih ljudi, vi znate da su ljudi iz Rusije bezali u Ameriku, pa tamo zatvarani uz pomoc tamosnjih vlasti, neki zatvarani direktno u Rusiji. U Ceskoj je, recimo, sa privatizacionim fondovima bilo dosta korupcije. Neki su kaznjeni, neki su pobegli, otisli da uzivaju sa novcem. Ja mislim, generalno, da ako postoji mogucnost za kriminal i ako taj kriminal moze ljudima ulepsati zivot, da ce jedan broj ljudi teziti kriminalu. Prema tome, vrlo bi vazno bilo da mi relativno brzo otkrijemo te ljude i relativno brzo da ih kaznimo. Ako to ne budemo uradili, oni ce ipak uspeti da nadju sebi neku finu, mirnu luku, gde ce te novce dalje krckati. A sve sto vise vremena prolazi, imacemo manje mogucnosti da kaznimo."
Slobodan Lalovic komentarise mogucnost da se profiteri iz Milosevicevog vremena, koji su ionako skloni snalazljivosti na razne nacine, nagode sa sadasnjom vlascu: "Sto se tice zakona o ekstraprofitu, znaci resenja iz tog zakona, ona jesu do sada i bice i ubuduce primenjena na sva pravna i fizicka lica, nezavisno od nekih politickih orijentacija ili bilo cega slicnoga. Sto se tice eventualno nekih krivicnih radnji, odgovornosti iznosenja para iz zemlje i ostalih stvari, to je nesto sto u sustini izlazi iz okvira ovog zakona, ali, koliko je meni poznato, i na tome se radi."
Koliko se radi na tome stvar je procene. Zamenik okruznog javnog tuzioca Vladimir Vukcevic odgovara na pitanje kako radi njegovo Tuzilastvo: "Smatram da radimo dobro. Mi radimo na osnovu ovlascenja koja nam daje zakon. Osnovno pravo i obaveza, odnosno duznost javnog tuzioca je da goni izvrsioce krivicnih dela. Ono je vezano tzv. principom legaliteta. Znaci, javni tuzilac je duzan, da kad sazna da je neko izvrsio krivicno delo, da on pokrene krivicni postupak i da u tom postupku utvrdi eventualne dokaze o cinjenicama koje govore i upucuju na to da je delo izvrseno ili nije."
Prema saznanjima radija B 92 iz izvora u MUPu Srbije, koji su povezani sa istragom o "Jugopetrolu", prikupljeno je dovoljno dokaza protiv nekad prvog coveka ovog preduzeca Dragana Tomica. Smatra se, naime, da je nekadasnji predsednik republickog parlamenta vec trebalo da sedi u Istraznom zatvoru... Tuzilac Vukcevic, koji vodi slucaj "Jugopetrola", ne misli, medjutim, tako: "Delikatno je da se govori o zivom predmetu. U tom predmetu "Jugopetrola", koje je protiv Dragana Tomica i jos sest prijavljenih, je stavljen zahtev za sprovodjenjem istrage. U toku je, znaci, sprovodjenje istrage, ali jos nije nista uradjeno posto, kako sam obavesten od istraznog sudije, Dragan Tomic nije primio poziv za saslusanje. A sto se tice tvrdnji iz MUP-a, ukoliko su tacne, ne bih se bas bavio takvim procenama, odnosno ocenama dokaza dok se istraga ne okonca, da li je njih dovoljno ili nije dovoljno, da bi oni vec mogli da sede u Istraznom zatvoru, posto su te odredbe o pritvoru taksativno nabrojane u zakonu o krivicnom postupku, a ja smatram da zasada nema razloga da oni budu u pritvoru."
Prilican broj lokalnih funkcionera bivseg rezima koji su zauzimali vazna mesta u privredi nasao se iza resetaka. Utisak je medjutim da nema takozvanih krupnih "zverki". Na pitanje ima li politickih pritisaka DOS-ove vlasti na Tuzilastvo, Vladimir Vukcevic odgovara: "Pa, koliko je meni poznato, nema nikakvih pritisaka na Javno tuzilastvo, bar u Beogradu. Nije da nema krupnih "zverki"... Postoji krivicna prijava i protiv Vlajka Stojiljkovica, medjutim, znate i iz stampe da nisu dali skidanje imuniteta, Savezna Skupstina. Prema tome, ima i krupnih "zverki".
Na listi onih koji su profitirali u vremenu kada su gradjani stigli do kazana nalaze se kako privatnici sa svojim malim imperijama i oni koji su istovremeno upravljali javnim preduzecima i obavljali drzavne funkcije ili na bilo koji nacin ucestvovali u vlasti. Milan Kovacevic smatra kako tu treba praviti razliku i naglasava da je na DOSovoj vlasti da temeljno da izmeni zaostavsinu bivseg rezima: "Ubuduce bi trebalo, generalno da imamo, privatni sektor koji bi imao dovoljno podsticajne uslove da sam posluje i trebalo bi u sto vecoj meri razdvajati politku od privatnog poslovanja. Kada je rec o javnim preduzecima, mi imamo i dalje neizmenjen, uzasno los zakon o Javnim preduzecima, koje je doneo rezim Milosevica, i on je potpuno pomesao ogromni sektor javnih preduzeca sa Vladom. Vlada imenuje clana Upravnog odbora, daje dodatna ovlastenja ljudima, a ta preduzeca javna, nisu prava preduzeca. Ona ne moraju imati kapital i to je idealni teren za korupciju. Prema tome, ja bih se narocito zalozio da sto se pre bolje urede javna preduzeca, a da se isto tako sto profesionalnije postavljaju ljudi u njihovo upravljanje. To bi bilo za ubuduce dobar postupak da manje imamo korupcije u toj sferi."
U obracunu sa kriminalom i korupcijom vazna je brzina sistemskih promena upozorava Milan Kovacevic: "Najvaznije bi bilo, da ti koje smo mi izabrali sto pre naprave dobar sistem, jer jedino u dobrom sistemu i oni ljudi koji i nisu dobri po svojoj prirodi moraju dobro da se ponasaju. Taj dobar sistem bi znacio bolje funkcionisanje Tuzilastva, bolje funkcionisanje policije, jasniji propisi, manje arbitrarnosti u primeni propisa itd. Tako da ja ne verujem da ce mnogo ova vlast uraditi u pronalazenju krivaca o kojima smo govorili, ako jos brze, nego sto to radi, ne bude menjala sistem i onemogucavala da iz njenih redova se ne bude ponavljalo isto tako ruzno ponasanje."
