Izvor: B92, 29.Jul.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TEMA B92: KRIJUMCARENJE LJUDI
Jugoslavija je zemlja za regrutaciju zrtava krijumcarenja ljudi, ponekad zemlja njihovog odredista, a najcesce zemlja tranzita, rekla je Dragana Markovic, ekspert Centra za unapredjivanje pravnih studija, prilikom predstavljanja jugoslovensko-rumunskog regionalnog projekta o prevenciji i otkrivanju ovog, po mnogima, najorganizovanijeg oblika kriminala u regionu.
Predstavljajuci nedavno u Medija centru knjigu 'Krijumcarenje ljudi', Dragana Markovic je ukazala na najcesce puteve >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << trgovine ljudima koji prolaze kroz nasu zemlju.
'Najcesci put trgovine je onaj koji ide iz Ukrajine, preko Moldavije, Rumunije, do Jugoslavije, odatle u Bosnu, a odatle u Zapadnu Evropu. Takodje, kao izuzetno krizno zariste za nas, moram da pomenem Kosovo, kroz koje i sa kojeg dolaze mnoge zrtve krijumcarenja. Jedan od osnovnih problema koje smo mi prepoznali je, bar sto se tice Jugoslavije, ta poroznost granica, odnosno fakticna nemogucnost kontrole jednog dela nase granice, to je upravo deo koji se odnosi na Kosovo i na deo granice prema Bosni i Hercegovini', rekla je Dragana Markovic, prenosi B92.
U beogradskom Savetovalistu protiv nasilja u porodici, utociste su pronasle cetiri Moldavke stare izmedju 19 i 24 godina. Koordinatorka Savetovalista Vesna Stanojevic u razgovoru za Radio B92 govori o iskustvu ovih mladih zena, zrtava krijumcarenja: 'One su dovedene sa Kosova jer su tamo bile prinudjene da se bave prostitucijom, u nekim njihovim javnim kucama. Kada su dosle u Jugoslaviju, obecano im je da ce njihovo odrediste biti Kraljevo, gde ce raditi na poslovima na kojima mogu da zarade odredjene svote novca od kojih bi mogle sledece godine da zive u Moldaviji.U Kraljevu su im oduzeti pasosi, onemoguceno im je bilo kakvo vracanje u zemlju porekla. Prebacene su u Novi Pazar, a odatle takodje u javnu kucu, u kako su rekle - Ferizaj, znaci, Urosevac', rekla je za B92 Vesna Stanojevic.
Kada nekako uspeju da pobegnu od svojih makroa, zrtvama krijumcarenja je neophodna pomoc, koju im za sada u Jugoslaviji pruzaju samo nevladine organizacije, kaze Vesna Stanojevic: 'Uspele su da se izvuku preko nekoga ko je imao kontakte s Helsinskim komitetom za ljudska prava. Tu se ponovo vracamo na nevladine organizacije, koje su jedino u mogucnosti, evo kao sto je nase savetovaliste, da ih smesti na nekoliko dana, dok od policije ne dobiju papire da mogu da se vrate u svoju zemlju. Njima je kad dodju kod nas najneophodnija lekarska pomoc, od psihickog stanja koje je katastrofalno, do raznih drugih problema medicinske prirode, ginekoloskih na primer. Onda se postavlja pitanje placanja tih usluga. Drugo, te devojke ne znaju strane jezike, tesko se sporazumevaju, ali kad ne postoji drugo resenje, vrlo je bitno da se njima pomogne da se vrate u zemlju iz kjoje su dosle', naglasila je Vesna Stanojevic u razgovoru za Radio B92.
U nasem krivicnom zakonu jos ne postoji krivicno delo kvalifikovano kao 'trgovina ljudima', vec kao 'zasnivanje ropskog odnosa', za sta je predvidjena zatvorska kazna od jedne do deset godina zatvora, dok u jugoslovenskim zatvorima ima tridesetak osumnjicenih za ovo krivicno delo.
Sudija Okruznog suda u Beogradu Snezana Nikolic - Garotic je na promociji knjige 'Krijumcarenje ljudi' istakla da je ova krivicna dela tesko prepoznati, otkriti i pribaviti dokaze za njihovo procesuiranje: 'To je kriminal koji donosi najveci profit, tako da mnogi napustaju bavljenje trgovinom drogom, i prelaze na trgovinu ljudima, koja nosi daleko veci profit, a daleko manje se otkriva i daleko su blaze kazne. Smatramo da izmene krivicnog zakonodavstva moraju da budu takve da zrtve ne budu ni prekrsajno kaznjene, zatim, da se uvede program zastite svedoka, kako bi zrtve mogle da svedoce protiv organizatora, da se poostre kazne i da se sam postupak u potpunosti uskladi sa ljudskim slobodama i pravima, kako bi svako delo moglo da bude procesuirano, kako bi svaki organizator mogao da bude doveden na sud i da se, naravno, posle apsolutno zakonitog postupka prema njemu izrekne kazna kakva i treba da bude u skladu sa tezinom ovog krivicnog dela', rekla je Snezana Nikolic-Garotic, prenosi B92.
Trgovina ljudima donosi godisnji profit od sedam milijardi dolara. Preuzela ga je najvecim delom mafija sa razgranatom evropskom mrezom trgovaca ljudima.
Na nase pitanje da li je moguce na neki nacin prepoznati trgovce ljudima i ne upasti u njihovu zamku, s obzirom da veliki broj devojaka iz Jugoslavije odlazi u inostranstvo odazivajuci se na oglase sa primamljivim ponudama za sezonski rad, Vesna Stanojevic kaze da je to veoma tesko, ali da se vec uocavaju neka pravila ponasanja: 'Zene koje dodju ovde misleci da ce raditi odredjene poslove, vrlo cesto imaju komunikaciju sa zenskom osobom. To shvataju kao garanciju da ce sve biti u redu. Medjutim, to ne znaci nista, jer su upravo zbog toga sto se to trenutno smatra najunosnijim poslom, onaj ko se bavi tom vrstom biznisa on u to uvuce citavu svoju porodicu, tako da injegova deca fakticki ucestvuju u tome. Tako da kada imate kontakt sa mladom devojkom, sa njenim bratom ili sa njihovom majkom, vi ni u jednom momentu ne mozete da posunjate da se iza toga krije takva vrsta podvale i trgovina ljudima', rekla je Vesna Stanojevic za B92.
Adina Petresku, javni tuzilac pri Vrhovnom sudu Rumunije iznela je u Medija centru podatak da je rumunsko pravosudje samo u ovoj zemlji otkrilo 171 mrezu kojom je obuhvaceno skoro 7.000 ljudi.
Vesna Stanojevic upozorava da je pored nasilja nad zenama, jedan od najdrasticnijih oblika krsenja ljudskih prava u svetu krijumcarenje ljudi, a posebno nasilje nad zenama, takozvani 'seks trefiking'.
'Ono sto se desava sa krijumcarenim zenama je krsenje ljudskih prava koje zasluzuje mnogo vise paznje nego sto mu se pridaje', rekla je Vesna Stanojevic u razgovoru za Radio B92.
