Izvor: B92, 14.Jul.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TEMA B92: KAKO PREZIVETI VRUCINE
Sa svakim novim letom cini se da sve teze podnosimo vrucine. Pomoci nema osim da se pridrzavamo uputstava zdravstvenih strucnjaka i nastojimo da se prilagodimo visokim temperaturama. I pored apela i saveta lekara, s porastom temperatura raste i broj onih koji traze pomoc, a medju njima su kako hronicni bolesnici tako i oni koji su zdravi. Svetlana Markovic iz Hitne pomoci govori o povecanom broju intervenicija njene sluzbe u letnjim danima. 'Oko 20 do 30 odsto ljudi vise se ovih dana javlja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u Hitnu pomoc. Povisena temperatura i visoka vlaznost verovatno uticu na to, a takvo vreme utice i na zdrave osobe', kaze Markovic. Govoreci o onima koji su najosetljiviji na vrucine, ali i na temperaturne razlike, Markovic navodi da 'su najosetljiviji kardiovaskularni bolesnici'. 'Tu kajvise mislimo na one koje su prelezali infarkt miokarda, one koji imaju anginu pektoris, hipertenzivne krize, koji su prelezali miokarditis'. Medjutim, ni zdravi nisu postedjeni problema izazvanih vrucinama. 'Zdravima se desavaju toplotni udari i suncanice jer zaborave da i zdravim ljudima rast temperature moze izazvati ove simptome. Treba se kloniti direktnog izlaganja suncevom zracenju, a boravak u pregrejanim prostorijama takodje moze imati za posledicu toplotni udar. Treba provetravati prostorije i rehidrirati organizam, unositi dosta tecnosti i vitaminskih napitaka, a treba se i adekvatno oblaciti', kaze Markovic.
Posebnu temu predstavlja UV zracenje i stetne posledice izlaganja suncu. Osim u novinama i na nekim domacim internet-sajtovima svakodnevno mozete pratiti indeks zracenja kao i vreme kada je boravak na suncu izuzetno opasan. Doktor Spasoje Radovanovic iz Zavoda za kozne bolesti govori o nezeljenim efektima izlaganja suncu. 'Nezeljeni efekti mogu biti raniji i kasniji. Kasniji nastaju posle par godina i uglavnom se ogledaju kao prerano starenje koze koje je najvise izrazeno na regijama koje su najvise izlozene suncu. To su lice, vrat, dekolte i ruke. U kasnije efekte spadaju i tumori koze, a oni se najcesce javljaju kod zanimanja gde se ljudi previse izlazu suncu, kao sto su mornari, poljoprivrednici i ljudi koji rade na odrzavanju puteva, ali se javljaju i kod ljudi koji se po navici previse suncaju', kaze Radovanovic. Govoreci o posledicama boravka na suncu u vreme kada to nije preporucljivo Radovanovic istice da 'su neke od ovih promena prilicno bezazlene, ali su neke pravi karcinomi'. 'Postoje maligni tumori koji razvijaju iz mladeza i oni su posebno opasni i zato bi osobe koje su prirodno sklone mladezima i kod kojih postoji sklonost prelaska mladeza u melanom terbalo da izbegavaju preterano suncanje i boravak na suncu', zakljucuje Radovanovic.
Svetlana Markovic, odgovarajuci na pitanje koliko smo disciplinovani i skloni da se pridrzavamo uputstava strucnjaka istice da je proslogodisnja, do tada najveca, kampanja u medijima ipak dala neke rezultate. 'Prosle godine smo jako cesto davali savete putem medija i ukazivali na stetno dejstvo sunca. Cini mi se da su ove godine ljudi ipak malo oprezniji', kaze Markovic.
