Izvor: B92, 27.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TEMA B92: DA LI JE POCELA PRODAJA DOMACIH RAFINERIJA?
U Srbiji iz dana u dan raste broj biznismena zainteresovanih da se bave uvozom i preradom nafte i prodajom naftnih derivata na domacem trzistu. Tako se Ministarstvo za energetiku i rudarstvo nedavno naslo u cudu kada je na njegovu adresu stiglo vise od sezdeset zahteva privatnika za preradu nafte u domacim rafinerijama.
Usled velikog interesovanja odluceno je da se izrade restriktivniji kriterijumi buduce saradnje. Prema novim pravilima od starih i buducih naftasa prioritet imaju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << oni koji su voljni da ubuduce usluge rafinerija placaju putem investicionih ulaganja, ali i za druge do sada nezamislive oblike saradnje. Posle obelodanjivanja kriterijuma broj zahteva je smanjen sa preko 60 na dvadesetak ponuda, a prelaznu ocenu po raspisanom tenderu dobilo je 10 firmi. Medjutim, neki od privatnih naftasa, koji se nisu prijavili na javni oglas ili nisu prosli test ,tvrde da pomenuti kriterijumi u stvari znace pocetak prodaje rafinerija.
Pomocnik ministra za energetiku Vladimir Kostic za B92 obrazlaze nova pravila igre za one firme koje bi da se bave naftom, a da pri tom ne ugrozavaju rad Naftne industrije Srbije i kaze: 'Uslovi koji moraju da se ispune da bi neko dobio dozvolu za usluznu preradu baziraju se na tome da li se radi o vaznom privrednom subjektu kao sto je &Beopetrol', da li se radi o usmeravanju derivata u &Petrohemiju Pancevo', da li je to izvoz derivata na strano trziste - dakle rasterecenje domaceg trzista, ili zamena derivata sa NIS-om odnosno ulazak u zajednicku nabavku derivata, ili se radi o konkretnom novcanom ulaganju. Na osnovu tih kriterijuma postavljene su rang liste i od prijavljenih 20 kandidata 10 kandidata je uslo u uzi izbor i sa njima se upravo vrse pregovori o visini odnosno nacinu ulaganja'.
Kostic dodaje da je za potrebe javnog oglasa formirana specijalna komisija koja rangira ponude i odlucuje o buducim naftasima: 'Komisija je formirana od strane strucnjaka NIS-a za rafinerijsku preradu, odnosno, ljudi koji su upoznati sa tehnoekonomskim procesom rafinerijske prerade. Takodje od pravnika i ekonomista. Kontrola te komisije se vrsi od strane Ministarstva energetike, Ministarstva unutrasnjih poslova, republicke uprave javnih prihoda i od strane odbora skupstine Republike Srbije'. Na pitanje zasto su u Komisiji i predstavnici Ministarstva unutrasnjih poslova Kostic odgovara: 'Zbog zloupotrebe koje su se desavale u prethodnom rezimu'. 'Najveci profit se ostvarivao na polju nafte i naftnih derivata. Ovo ministarstvo je ukljuceno posto jos nije dokazano da su ljudi iz bivseg rezima koji su se bavili tim poslovima tako stekli sredstva, da ne bi doslo do reinvestiranja tako stecenih para u rafineriju, odnosno da se ne bi dozvolilo tim ljudima da nastave sa tim poslovima'. Direktor za rafinerijsku preradu u Naftnoj industriji Srbije i clan pomenute Komisije Rade Culum za nas radio kaze da je vecina od prijavljenih firmi zainteresovana za investiranje i da su ponudili preko 50 miliona dolara.
Na nas komentar da li ove investicije oznacavaju pocetak rasprodaje kapaciteta Naftne industrije Srbije, Culum insistira da nije rec o akcionarstvu, nego o kreditiranju posustalih rafinerija: 'Ulaganje bi se odvijalo po postojecim propisima, bez anticipiranja vremena nekakvog deonicarstva. Mi ne znamo kako ce se to odvijati. Razlicite su ponude za kredite. Sve ce biti izvesno kad potpisemo ugovor i kada oni uplate prvu ratu. To smo hteli da zavrsimo do kraja ovog meseca i da 1. oktobra na osnovama partnerske saradnje sa ukupnim privatnim sektorom negujemo odnose na usluznim preradama od oktobra na dalje', kaze Culum. U vreme Zivka Soklovackog u Srbiju je na mala vrata usao veliki ruski naftni gigant 'Lukoil', tada jedina strana kompanija na nasim prostorima. Tokom bombardovanja rafinerije u Pancevu pored domace nafte izgoreo je i benzin Lukoila. Po prestanku agresije isporucio je NIS - u zahtev za odstetu od sedam miliona dolara. U medjuvremenu ne hajuci mnogo za negodovanje novih vlasti poceo je da se siri po Srbiji kupujuci privatne benzinske pumpe, s obzirom da su mu drzavne bile nedostupne. Na pitanje da li ce mozda Lukoil biti brana za svetske naftne kompanije, odnosno da li je i dalje privilegovan na ovom trzistu, Culum odgovara odrecno:
'To vise nije taj &Lukoil'. Ta kompanija raspala se na tri dela u jugoslovenskoj zoni. Ovde se javio samo pravni sledbenik kome dugujemo 4 300 000 dolara. U pitanju je &Petrolbard'. On je resio da reinvestira 40 posto tog duga, jos je dao svezeg novca, tako da smo pred mogucnoscu da sa &Petrolbardom' kao pravnim sledbenikom dela &Lukoila' nastavimo tu saradnju. Zvanicni &Lukoil' - koji je ovde registrovan, ruski, ne daje nista. Mi smo trazili da nam otvori trzista na istoku - Rusiju, Bugarsku, Rumuniju i da nas malo oslobodi teskih problema oko nasih ulja. Ukoliko nam otvori ta trzista, toliko cemo mi njemu davati uslove za preradu za pet pumpi koliko je on zakupio ovde i zakupljuje jos dve. To je kolizija tranzicije - neko je usao ovde, registrovao se, kupio pumpe od privatnika koji su gradili, mozda i kao atrakciju, kao ranije antene na kucama bez televizora. Uredba ih je zatvorila i on je otisao juce u Moskvu da se konsultuje sta da radi. To je nas stav, dokle cemo izdrzati ne znam, ne smemo da iritiramo veliki Lukoil jer je on sirovinski vrlo znacajan za buducnost, ima 80 miliona tona godisnje', kaze Culum.
Privatni naftas iz Cacka Laza Antonijevic kaze da se ne plasi konkurencije 'Lukoila' vec NIS - a, koji podrzan od Ministarstva za energetiku ocekuje da privatnici igraju kako on svira: 'Mi nismo zadovoljni pregovorima koje je Vlada predlozila preko NIS-a. Svi dosadasnji dogovir nisu bili fer. Mi takve pregovore necemo prihvataiti. I prethodna vlast je bila nekorektna kad smo mi bili u pitanju. Nista se nije promenilo. Svi pregovori su bili u pravcu interesa NIS-a. Mi smo spremni da ulazemo nase sredstva u rafineriju, ali ne u NIS, da se ulazu u nenamenske stvari kao sto su automobili i skupa putovanja', kaze Antonijevic. Stanko Kovacevic, dugogodisnji vlasnik petrolejske kompanije 'Gastermik' za razliku od Antonijevica pozdravlja naftni tender za koriscenje domacih rafinerija. Kaze da se on javio na javni oglas zajedno sa svojim italijanskim partnerom: 'Gospodin Djuzepe Savio iz kompanije SBM iz Beluna je moj stari poslovni partner. Radimo vec tri godine zajedno, on je suvlasnik moje firme i logicno je da se opredelio za ulaganje u zemlju gde je moguce ostvariti dobre profite, a u Srbiji je moguce ostvariti dobar profit u domenu nafte i naftnih derivata' .
Kovacevic je kao poslanik PDS u republickoj skupstini i clan Komisije koja odlucuje ko ce se ubuduce od privatnika baviti preradom nafte i prodajom benzina. Na pitanje da li se oseca privelgovanim odgovara odrecno, dodajuci da mu ta cinjenica otezava posao jer njegova ponuda mora biti zaista besprekorna: 'Ne samo da moja firma nije privilegovana, nego je hendikepirana jer ne neophodno da ponudimo najbolje uslove u odnosu na ostale konkurente. Sve dotle dok se moj poslovni partner ne odluci da ulozi u &Rafineriju Pancevo' 10 miliona dolara i time stekne prava zajedno sa mnom za usluznu preradu nafte mi nismo dobili posao'.
Komisija o saradnji sa privatnim sektorom o izboru firmi koji ce preradjivati naftu u domacim rafinerijama treba da se izjasni do 1. oktobra. Kako B92 saznaje najozbiljniji kandidati su 'Bardpetrol ca', 'Dijagnostika', 'Trizon', 'Prokemikal' , 'Gastermik' i 'Tecra'. Autor teme: Sijka Pistolova
.jpg)
