Izvor: Kurir, 14.Jan.2011, 10:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TANGE
Otkuda ovoliko oholosti i ovoliko nipodaštavanje drugog čoveka i svega oko sebe kod onih koje su vlast ili imetak bar malo izdigli iznad drugih“, piše Ivo Andrić u „Omer-paši Latasu“. Kako tranzicija odmiče, sve više je prilika da se s tom ohološću sretnemo. Da nije nas, ne bi svet znao koliko ima gordijeh konobara.
Posle fajronta gazda sa dve flaše u runjavim prstima obgrlio rusku balerinu i penje se u svoju sobicu napravljenu iznad kafane. Bogovi su sitni za njega. Hoda, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << a pod njim škripi patos. Hoda, a daske se uvijaju. Plovi bela lađa. Ili se to uvija naša kičma pod junacima novog svetskog poretka.
Heroine novog poretka pune listove i TV ekrane. Igraju život koji je negde drugde. Nenameran i protiv svoje volje slušam razgovor: „Nema stola koji ti guzicom nisi obrisala“, razgovaraju njih dve popravljajući šminku. I ovo nije život, već jedan veliki rijaliti šou, koji je tu svuda oko nas. Nagrada je tužna starost i bedno trajanje. Za Trgovište su mnogi čuli, ali ih je tamo malo bilo. Jednom rečju, mesto koje se i na mapi teško nalazi. A onda je došla voda i odnela i ono malo sirotinje što je tu ostalo. Nisu ništa ni imali, a onda im je voda odnela i to. Stigla je pomoć u Trgovište. Iz cele Srbijice. Zaplenjena roba iz carinskih magacina. Tanga gaće i cipele s kartonskim đonom. Cipele za mrtvace. I Trgovište se pojavilo na TV ekranima.
Da se nisu desile tanga gaće, da ih savesni carinici nisu zaplenili, ne bi bilo ni sada priče o Trgovištu. Kao što mi pomažemo Trgovištu, tako i svet pomaže nama.
Pomoć ovom ostrvu iz Kusturičinog filma koje se odvojilo i krenulo niz reku poslali su svi. Pomoć je stigla i preko Kosova. Pomoć u obliku genetski mutirane hrane i naravno mesa iz Argentine. Smrznutog mesa koje plovi morima. Tako smo kupovali za Novu godinu i slave pečenicu zlatiborsku i užičku iz dalekih prekomorskih zemalja.
Pričao mi je sinoć jedan upućeni, a u srpskim kafanama uvek ima upućenih, da je u duplom dnu kamiona prevozio pršut iz Prištine do Užica. Častio je celu kafanu i nadugo nam pripovedao o maloletnici koja tu negde na Novom Beogradu prima samo s preporukom, pristojne goste, po neverovatnoj ceni od dvadeset evra za sve radnje. Uključuje mobilni i pokazuje nam fotografije. Nema ništa ni protiv fotografisanja, pod uslovom da joj se ne vidi lice.
Teška su vremena, a još teža dolaze. Obećavaju nam svi tešku godinu. Kao da smo nekad imali lake godine. Kao da smo nekad bolje prolazili. Nema nam druge nego da sa tangama iz Trgovišta na glavi zapevamo: „Bože dragi sa nebesa, daj nam malo zemljotresa“.
