Izvor: Politika, 30.Mar.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TAJNA TETKINOG PREDSOBLJA
U politici nije bilo i nema svetaca, pa tako ne može proći ni usiljena beatifikacija bivšeg gradonačelnika Beograda s najvišeg mesta
Kako živi srpska politička elita? Ne, na to pitanje nećemo dobiti pouzdan odgovor. Teško je primaći se, ili proniknuti u vrhunski hedonizam vladajuće oligarhije, koji inače ne trpi materijalna ograničenja. Ali, redovno valja pokušavati. To nije samo radoznalost, nego, recimo, mala anatomija lakomosti.
O tome šta se dešava >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „na vrhu" uglavnom naslućujemo osluškujući političku čaršiju. U njenim omiljenim legendama ima preterivanja, dramske dorade i maštovite nadgradnje. Mada, nije zdravo sva kreativna predanja o „nezasitom političkom podzemlju" odbaciti samo zbog izvora priče. Drugih izvora neće ni biti ako se mečka ne istera na videlo.
Da politički krem živi u uvredljivom neskladu sa „rezultatima rada" vidi se i golim okom. Uprošćeno, to bi značilo ovo: što nama gore – njima sve bolje. Ova jednačina sa mnogo nepoznatih svakako sadrži u sebi i neizbežnu egalitarističku nijansu. Ali i pitanje: ko su oni da na taj način oforme visoku potrošačku klasu, u kojoj je važan samo kriterijum pripadnosti grupi ili oligarhiji!
Inače su pojedine političke grupacije „u eliti" u stalnim međusobnim sukobima. Neki od njih imaju tragikomične nijanse, uz birane uvrede, dostojne svake bolje kvantaške pijace: „Lopovi, kriminalci, pljačkaši, plaćenici!" Niko ne iznosi dokaze za svoje tegobne optužbe, niti se preterano trudi da ih opovrgne, ako tu ne računamo razmenu uglavnom prostačkih uvreda.
A onda se javio Mlađan Dinkić, čovek koji je na sebi istrpeo beskonačno mnogo „lopovskih" opita. On se poveo za uzorima iz nekih zemalja zapadnog sveta, i prikazao javnosti svoju „imovinsku kartu". Ništa posebno: dvosoban stan, auto iz 2001, pedesetak hiljada evra na računu. Srednja klasa, tako je sam sebe video Dinkić posle javne ispovesti o svom skromnom imanju.
Pozvao je i novinare na kafu. Sve što su videli ličilo je na utočište prosečne građanske porodice. Ko bi rekao da su Dinkiću tolike pare „prošle kroz ruke"!
Taj novi manir pokazivanja smernosti je zanimljiv, ako već nije demagoški. Dilema između javne odgovornosti i čuvanja privatnosti kod „državnih radnika" morala bi da bude relativizovana. A, ipak, niko ne može da ide do kraja, i čačka po nečijoj imovini „do sitnih koščica". Velike tajne otkrivaju se tek kad majstori odu!
Radikalske etičke natuknice u tom smislu odavno su licemerne, dosadne i jednolične. Bar da u njima ima tragova vređalačke lucidnosti! S druge strane, nema dokaza o njihovoj endemskoj čestitosti. Posle Dinkićevog „otvaranja", Vučić je ponovio svoju presudu po kojoj je Mlađan „kriminalac" i obećao da će to dokazati.
Na neki način, Dinkić je razmrdao samozadovoljni politički krem. Neki su krenuli putem javne imovinske introspekcije, a ima i građana od te sorte koji su nadmoćno odbili da pokažu šta imaju. Na primer, Tomislav Nikolić nije pristao da mu čaršija zaviruje u bogatstvo.
Inače, i Nikolić je jedan od srećnih ljudi kojima se politička avantura i te kako isplatila. Da nije – sigurno bi našao drugi posao, ili se vratio starom. Ili bi bar rekao šta mu je bila startna osnova kad je stigao u Beograd, a šta je stekao radeći na dobrobit nesrećne, siromašne Srbije.
Uopšte, politika je izdašno uobročila mnoge prosečne ljude, koji su do vrhunskog statusa stigli vođeni svojim osećajem za sticaj okolnosti. Lično znam neke borce iz DOS-a, iz vremena kad su rušili staru vlast. Bili su puki siromasi, i to se nije moglo ni vizuelno sakriti.
Danas nose skupa odela, i te kako nedostupna običnom svetu. Jedan stajlista tvrdi da ima osrednjih državnih činovnika koji na sebe oblače „čitavu garsonjeru". To je samo spoljni znak da se taj čovek izdvojio, i pripada sferi koja je lišena svih briga, osim od pada.
Ostavinska rasprava o imovini pokojnog gradonačelnika Beograda u stvari je paradigma svih misterija u tom smislu. Šta je zaista posedovao bivši lordmer, i zbog čega je čaršija toliko angažovana? Taj zamršeni spor predstavlja posthumnu raspodelu hedonizma, predizborni teret, ali i skandaloznu pogodnost, kako za koga.
Očigledno je da u politici nije bilo i nema svetaca, pa tako ne može proći ni usiljena beatifikacija bivšeg gradonačelnika s najvišeg mesta.
Imovina najbogatijih ionako će ostati večita tajna. Pokazaće nam samo ono što žele. Ovde ne mislim samo na Dinkićevu građansku otvorenost ili Nikolićev uvežbani cinizam. Niti na domaćinski bazen Velimira Ilića i skromno tetkino predsoblje, u kome često noćiva Božidar Đelić.
LJ. Stojadinović
[objavljeno: 31/03/2008.]
