Izvor: Politika, 24.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TABLICE NA ČIŠĆENJU
Uostalom, ako se nelegalno stečena imovina Zakonom o ekstraprofitu dala "očistiti", zašto su tablice CG toliko blatnjave?
Pošto su se obračunali sa stečajnom mafijom i drumskim razbojnicima, a po priznanju samostalne i suverene Crne Gore, pojedini ministri iz vlade Srbije latili su se rešavanja problema državljanstva "srpskih Crnogoraca", što ljudi, što kola. Prvo pitanje ekspeditivno je rešeno donošenjem Zaključka kojim se crnogorskim državljanima koji imaju prijavljeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prebivalište na teritoriji Srbije omogućava prijem u državljanstvo Republike Srbije. Drugo pitanje, pitanje "državljanstva" automobila na tablice CG koja se voze u Srbiji, ostalo je jedna od gorućih tema ovog leta. Temperaturu dodatno podižu oprečne izjave ministara koji ili predlažu preregistraciju za sitne pare, ili samu mogućnost preregistracije ukidaju. U ovom trenutku niko ne može čak ni okvirno da kaže kako će se rešiti status vozila sa crnogorskim tablicama. Pravno posmatrano, međutim, situacija je jasna: (1) Srbija i Crna Gora su dve samostalne države; (2) odvajanjem Srbije i Crne Gore automobili sa tablicama CG postali su automobili sa stranim tablicama; (3) u skladu sa važećim propisima građani Srbije ne mogu upravljati vozilima sa stranim tablicama, izuzev ako imaju prijavljen boravak, odnosno radnu vizu te zemlje. Ergo, građani Srbije sa boravkom u Srbiji ne mogu voziti automobile sa tablicama CG u Srbiji.
Šta onda preostaje takvim vlasnicima automobila sa tablicama CG? Jednostavno - preregistracija. Kako? Uz izmirenje svih carinskih i poreskih obaveza i ispunjenje propisanih standarda za uvoz polovnih automobila (evro-3). To konkretno znači da je na građanima da odu do najbliže carinarnice i da sami prijave svoje vozilo kako bi platili uvozne dažbine. U suprotnom, smatraće se da krše zakon i neće moći da registruju auto u Srbiji, a ako ga izvezu u inostranstvo neće moći da ga vrate u Srbiju bez sprovođenja carinskog postupka. Ukoliko se nešto ne promeni, svaki automobil sa crnogorskim tablicama u Srbiji tretiraće se kao "neocarinjena roba". Kada policija ustanovi ovakvo protivzakonito postupanje ona može da putem prijave pokrene carinski prekršajni postupak. U tom slučaju carina ima pravo "zaplene neocarinjene robe" dok se prekršajni postupak ne okonča.
Registracija automobila na tablice CG na ovako opisan način pokazaće se praktično nemogućom za veliki broj vozila koja se u Srbiji nalaze, jer je poznato da ona ne zadovoljavaju evro-3 standard. Otud i nezadovoljstvo vlasnika automobila CG u Srbiji.
Činjenica je, međutim, da je poslednjih desetak godina država u više navrata dozvoljavala preregistracije automobila, najpre onih iz istočne Slavonije, a zatim i vozila iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore (u dva navrata - 1998. i 2000). Poslednja u nizu dozvoljenih preregistracija odigrala se prošle godine i ticala se vozila građana Kosova i Metohije strane registracije za koja nije sproveden carinski postupak. U svim slučajevima prelazilo se preko propisanih strogih standarda za uvoz vozila, uključujući kako godište automobila tako i ekološke standarde, a takav ustupak se naplaćivao višom taksom za registraciju. Potreba istog postupanja u sličnim slučajevima i zahtev ravnopravnosti svih građana Srbije nalaže da se isto rešenje iznađe i danas, a da li će tako zaista i biti vreme će pokazati.
Jedno je sigurno - vlada je stavljena pred neprijatnu dilemu: da li kazniti mnogobrojne građane koji su striktno poštovali propise, uredno plaćali dažbine na uvoz automobila i kupovali one sa ekološkim motorom, ili kazniti one koji pokušavaju da izigraju zakon i carinske propise? Jer, da se ne lažemo, većina "vlasnika" vozila na table CG upravlja ovim vozilima u Srbiji na ovlašćenje crnogorskog državljanina, a s ciljem izbegavanja plaćanja carine u Srbiji. Ako takvo ponašanje ranije i nije sankcionisano, to ga svakako nije učinilo zakonitim. Boli me samo što se kao glavni zaštitnik prava i propisa ove zemlje u ovoj epizodi javlja ministar koji se javno izjašnjava da ne priznaje presude najviše sudske vlasti u Srbiji. Ali, to je već neka druga priča"
S druge strane, kakva je korist od zabrane preregistracije? Zašto ostaviti desetine hiljada porodica u Srbiji bez automobila, odnosno prisiliti ih da iste prodaju u inostranstvu po znatno nižim cenama (npr. nazad u CG) kad već nismo sankcionisali bespravnu gradnju i slične nedozvoljene pojave? Zašto da država radije sebe liši mogućnosti da prikupi u kasu nekoliko desetina miliona evra od takse za preregistraciju, nego da susednoj državi, koja se već okoristila novcem srpskih građana usled niskih carinskih stopa na uvoz automobila, dodatno ponudi automobile ispod realne tržišne vrednosti? Uostalom, ako se nelegalno stečena imovina Zakonom o ekstraprofitu dala "očistiti", zašto su tablice CG toliko blatnjave?
Za kraj, nerado se moram složiti s izjavnom jednog od ministara s početka priče (poznatijeg po izjavi "ako zakon nije dobar, ne mora da se poštuje" ): "Zakoni postoje i menjaju se. Uredbe postoje i donosile su se". Zato treba očekivati da u najskorije vreme još jedna uredba o preregistraciji ugleda svetlost dana, a državni budžet sjaj novca. Jer ako je ovo rešenje problema 50.000 porodica, možda tako i treba da bude. Ali ne za 300 evra. Ne na uštrb pola miliona porodica koje su svoje obaveze redovne izmirivale. Već uz odgovarajuću naknadu određenu u skladu sa svim relevantnim kriterijumima (zapremina motora, snaga motora, godina proizvodnje i dr.), a koja može državi približno da nadoknadi izgubljene prihode od neplaćene carine i poreza. Jer ako je komšiji već crkla krava, ne mora baš i auto.
Asistent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu
Milena Đorđević
[objavljeno: ]
