Izvor: Blic, 14.Maj.2010, 01:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svirka još nije završena
Kad smo kod muškaraca 21. veka o kojima pišem već neko vreme, uglavnom se sve svodi na to da oni funkcionišu po posebnim pravilima. Obeleženi su profesijom, određeni novcem koji zarađuju, uslovljeni sredinom i, na kraju, osuđeni na ženske predrasude.
Jer žene uvek vole ono što nemaju. Ne tako retko čujem kako žale za dobrim starim rokerima, svirkama i ludim žurkama do zore. Pocepane farmerke, kožne jakne i duga masna kosa. Električna gitara i loša šminka. Nadmećeš >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se sa gomilom drugih žena, likuješ jer ne stojiš u redu, već sa njim. Možda ne duže od dva dana, ali i to je doživljaj. I nije bitno koliko traje. A metalci su uvek bili priča za sebe. Malo je trebalo pa da počnemo da ličimo na Aksela. Doduše, ovi muškarci nikad nisu igrali po pravilima i pričali puno, ali su žene uvek dobro razumele njihov pištavi glas.
Jezik se ipak puno promenio. Muškarci pričaju više nego pre, dobro su skockani, trezni i namirisani. Samo, ne govore ništa. Možda se žene zato žale? Ako je za utehu, ni Džon Bon Žovi ne izgleda baš najbolje kad ga upoznate. Čini se mnogo niži i deluje starije nego što zaista jeste. Ali i dalje znate reči svake pesme.
