Izvor: Blic, 04.Feb.2009, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svinjetina iz Mađarske obara cene u mesarama
Država razmatra mogućnost uvoza svinjskog mesa ukoliko domaći proizvođači ne snize cene i ne povećaju proizvodnju, kazao je juče Slobodan Milosavljević, ministar trgovine. Ekonomisti smatraju da takva mera ne bi dala dugoročne efekte, podsećajući da je bolje jačati domaću stočnu proizvodnju i ne trošiti devize za uvoz robe koju možemo i sami proizvesti u potrebnim količinama.
Milosavljević je prilikom jučerašnjeg gostovanja u emisiji „Kažiprst” >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na B92 objasnio da domaći proizvođači treba da uđu intenzivnije u proizvodnju svinjskog mesa, kako bi za narednih tri do pet meseci ponuda bila veća, a cena prihvatljiva.
- Razgovaramo sa proizvođačima da vidimo da li postoji spremnost da koriguju svoje cene i značajnije investiraju u tov stoke. Ako dobra volja postoji nećemo uvoziti - rekao je Milosavljević, ali nije precizirao koje bi količine svinjetine mogle da se uvezu.
On je naglasio da je trenutno „cena žive vage svinja dvostruko veća od realne”, dodavši da bi po opšte prihvaćenim paritetima umesto 140 do 170 dinara, kilogram žive vage trebalo da košta oko 80 dinara po kilogramu.
- Zašto, ako je cena u Mađarskoj 30 do 40 odsto manja nego u Srbiji, ne uvesti meso i potrošačima ne obezbediti jeftiniju robu - kazao je ministar. On smatra da se proizvodnja svinja isplati jer za pet do šest meseci koliko traje tov, ulaganje može da se povrati kroz dvostruko veću zaradu.
- Cena kukuruza, koga imamo iz prošle sezone oko dva miliona tona viška, stabilna je i kreće se između osam i devet dinara, što je 50 odsto niže u odnosu na februar prošle godine, a cena stočne hrane je za 40 odsto niža - dodao je Milosavljević i kazao da ne podržava zahteve proizvođača da se meso ne uvozi jer smatra da su ti zahtevi „neopravdani”.
Milan Prostran, sekretar za agrar pri Privrednoj komori Srbije, kaže da država ima pravo da uvozi, ali da mora da kupi robu kako bi jačala robne rezerve.
- Poslednje poskupljenje mesa je posledica krize koja je u svinjskoj industriji nastala proleća 2007. godine, kada su seljaci poklali svinje. Sada tovljenika nema dovoljno, zbog čega cene skaču. Istina je da je u odnosu na prošli februar cena kukuruza prepolovljena, ali ne treba zaboraviti da je poskupela nafta, ali i to da proizvođači strahuju od kursa evra. Međutim, mesa na tržištu ima dovoljno, što znači da mi nemamo slabu ponudu. Država može da uvozi meso, ali cene će na kraju ispeglati potrošači. Tačnije, potražnja će pasti, što će usloviti i pad cena, a to znaju i sami klaničari - kaže Prostran.
S druge strane, objašnjava on, država mora da jača robne rezerve jer će mnogi posegnuti za interventnim merama.
- I sam sam ranije ukazivao da u robnim rezervama mora biti zaliha pšenice, kukuruza, ulja, šećera, mleka u prahu i svinjskog mesa. Kakvo je trenutno stanje u robnim rezervama zna ministar trgovine. Ali je sigurno da u zalihama imaju mesa, ne bi najavljivali njegov interventni uvoz – kaže Prostran.
Vladana Hamović iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede kaže da interventne mere uvoza imaju svoje i dobre i loše strane, te da treba znati upotrebiti ih u pravo vreme da ne bi došlo do poremećaja ravnoteže na tržištu.
- Ne čudi najava da će doći do interventnog uvoza mesa s obzirom na to da je ono i najviše poskupelo. Tome se pribegava da bi se stabilizovala situacija na tržištu, odnosno da bi se domaći proizvođači preispitali da li je njihovo poskupljenje opravdano. Istina je da je, kada govorimo o mesu, poskupljenje posledica dugogodišnjeg smanjenja stočnog fonda, ali ne znam koliko je to moralo da se uradi u ovom trenutku - objašnjava Hamovićeva.
Ona dodaje da je drugo pitanje sa kojim se deviznim rezervama raspolaže za interventni uvoz i da li smo u situaciji da dajemo devize ili da čekamo da tržište reguliše cene.
- Šteta je trošiti novac za uvoz robe iz inostranstva koju i sami možemo da proizvodimo. Međutim, naš agrar je već godinama zapušten - ističe Vladana Hamović.
Saša Đogović, iz Instituta za ispitivanje tržišta kaže da država može uvoziti meso, ali da time neće postići ništa značajno.
- U zavisnosti od količine, država bi sa uvozom mesa mogla da postigne niže cene na tržištu, ali to ne bi rešilo glavni problem, a to je primarna proizvodnja - kaže Đogović.
Državne rezerve prazne
Robne rezerve Srbije veoma su loše snabdevene, zbog čega država ne može da utiče na kretanje cena na tržištu puštanjem robe iz rezervi u promet.
„U ovom trenutku nemamo dovoljne količine svinjskog mesa za intervenisanje. Pre svega, razlog je nedovoljno finansija da robne rezerve obezbede o roku i na vreme dovoljne količine proizvoda”, kaže ministar trgovine Slobodan Milosavljević. Zato danas, kada bi intervencije mogle da snize cene, u državnim robnim rezervama nema dovoljno strateški važnih artikala.
Ministru na poklon 46 litara mleka
Predstavnici Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine uputili su juče pošiljku od 46 litara mleka ministru trgovine Slobodanu Milosavljeviću zbog izuzetno loše situacije u proizvodnji mleka u Srbiji. Članovi asocijacije rekli su da je zbog teške situacije u toku sistematsko uništavanje stočnog fonda, klanje mlečnih krava i gašenje farmi, zbog čega su odlučili da iz svih vojvođanskih opština ministru pošalju po litar mleka ekstraklase. „Ovim poklonom želimo da se zahvalimo ministru Milosavljeviću. Upućujemo i apel da se pozabavi našim problemom, kako bi nam deca pila mleko domaće proizvodnje”, rekla je sekretar asocijacije Sanja Bugarski.
Govoreći o problemima u proizvodnji mleka, ministar Slobodan Milosavljević je izjavio da se cena mleka formira slobodno i da je po njegovom mišljenju još visoka. On je poručio proizvođačima da, ukoliko nisu zadovoljni cenom koju im nudi otkupljivač, na primer „Imlek”, potraže drugog, navodeći da u Srbiji ima više od 230 mlekara koje otkupljuju mleko.
Dogovor sa najvećim trgovcima
Milosavljević se juče u Ministarstvu trgovine sastao sa svim velikim trgovcima - predstavnicima „Idee”, „Merkatora”, „Delte”, „Metroa”, „Veropulosa”, povodom usvojenog vladinog paketa mera koji sadrži ukupno 40 milijardi dinara za poboljšanje tekuće likvidnosti srpske privrede. U njemu su sadržane mogućnosti da trgovinski lanci po dvostruko povoljnijim uslovima u odnosu na tržište dođu do jeftinijeg kapitala da bi platili dobavljače pre rokova za plaćanje. Cilj tih mera je da se pomogne poljoprivrednim proizvođačima kako bi imali manje troškove finansiranja svoje proizvodnje. Ključni kriterijum da trgovački lanac dobije novac je da dostavi spisak dobavljača koji će biti plaćeni od tog novca, da garantuje očuvanje radnih mesta i da se obaveže da neće ta sredstva koristiti za svoje investicije i za plaćanje uvoznika, nego da će to otići u domaću privredu.
.jpg)
