Izvor: Blic, 16.Maj.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svikli da gube države!
Svikli da gube države!
Na neki način zgrada Palate federacije, gde je smešten najveći deo administracije državne zajednice SCG, izgleda veća od države čiji službenici u njoj obitavaju. Realnija sigurno jeste. Prostrani holovi, nepregledni hodnici, saloni, sale i ljudi koji održavaju iluziju države za koju se van zidova ove palate teško može reći da još postoji. I kojoj bi predstojeći crnogorski referendum mogao da isključi i ono malo aparata koji su je održavali >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u životu. Zgrada će sigurno zanimati mnoge, a šta će biti sa ljudima? Od ukupno 3.000 radnika savezne administracije, ovde ih je oko 1.500.
Većina njih neuobičajeno mirno čeka 21. maj, a može se zaključiti da je takvo ponašanje posledica 'treninga' koje su ovi ljudi već nekoliko puta prošli. Preko glave su preturili raspad bivše SFRJ, potom formiranje SR Jugoslavije i na kraju diskontinuitet sa SRJ na državnu zajednicu, kad su sa 10.350 zaposlenih spali na one tri hiljade. Zato njihov položaj i osećanja najbolje ilustruje kratka konstatacija jedne službenice dobačena na hodniku: 'Mi smo sve svoje strahove već potrošili!'.
Gavre Vojvodić je diplomirani ekonomista i zaposlen je na mestu sekretara odbora za ekonomske odnose. Trideset godina je proveo radeći u ovoj zgradi, promenio je nekoliko režima, država i premijera.
'Trenutno me nije strah jer još mislim da će državna zajednica opstati. Osim toga, treba mi još samo godinu i po dana do prvog uslova za penziju, pa mi i to daje mir, ali mi nije svejedno za ove mlađe koji ostaju', kaže Vojvodić.
A jedna od tih mlađih je i Dragana Poledica, diplomirani pravnik i savetnik u grupi za odnose sa Skupštinom. Došla je sa zadnjim danima Vlade SRJ i ona ne može da se teši penzijom. Ipak je mirna:
'Pretpostavljam da su mi kvalifikacije koje sam ovde stekla dobra odskočna daska za drugo zaposlenje. O tome šta će biti posle crnogorskog referenduma pričamo mnogo manje nego što se misli u javnosti. Ljudi su svesni situacije, mlađi naročito i više nas drugi pitaju nego što mi o tome pričamo!'
Sekretarica u Službi za organizaciju i položaj organa uprave Radmila Janković je načisto:
'Ja se ne bojim ničega. Pred penzijom sam i uopšte me ne zanima šta će biti, a za mlađe ljude je normalno da se plaše. Nije lako danas obezbediti egzistenciju!'
A izgleda da je najgore onima koji po godinama radnog staža nisu ni tamo ni ovamo. Penzija im je još daleko, a nisu više tako mladi da bi negde kretali iz početka. Jedan od njih je i Milutin Rosić, stručni saradnik za ordenje pri Generalnom sekretarijatu Saveta ministara. On vodi računa o ordenju već 23 godine i pitanje je da li će nekome još trebati. 'Razmišljam o tome šta će biti svaki dan, ali neka bude šta bude. Voleo bih da odem u penziju!'
Paleta zaposlenih ide od kvalifikovanih radnika u Službi zajedničkih poslova, do visokostručnih kadrova koji rade na poslovima zakonodavstva i normativne delatnosti, a njihove plate su od 12.000 dinara za radnike sa srednjom stručnom spremom, pa do 26.000 za visokostručne kadrove.
'Ne želimo da spekulišemo sa mogućim ishodom referenduma, ali svako dalje projektovanje sistema neće biti zamislivo bez stručnjaka koji sada rade u organima državne zajednice. Ljudi koji sada ovde rade su vrhunski profesionalci koji su u stanju da iz glave izdiktiraju zakon. Onaj ko je preživeo toliko promena država i režima mora biti profesionalac jer ga je svaka nova vlast preispitivala u skladu sa svojim interesima', kaže Igor Jovičić, generalni sekretar Saveta ministara.
Ogromna zgrada od 65.000 kvadrata kao da je progutala zaposlene, pa ogromnim hodnicima samo s vremena na vreme neko promine. U stvari, od te silne kvadrature samo petnaestak hiljada kvadrata otpada na kancelarijski prostor, sve ostalo su ogromne aule, sale i nepregledni hodnici. Sablasno prazno zvrje šest salona bivših jugoslovenskih republika koje objedinjuje velika sala 'Jugoslavija', prazna takođe. Prazne su i sale 'Beograd' i 'Podgorica' i da nije obezbeđenja na koje se tu i tamo natrči čovek sa strane bi se lako mogao izgubiti u lavirintu hodnika. Ipak, sve je besprekorno sređeno i čisto, nameštaj je očuvan, nigde ništa nije ruinirano i cinici bi mogli zaključiti kako samo fali država da ovo monumentalno zdanje dobije svoju svrhu.
A nekad je ovde stolovao Tito, bili su predsednici vlada velike Jugoslavije, defilovali visoki gosti iz inostranstva. Bilo i prošlo, seća se Mića Puhalović, konobar u kabinetu sadašnjeg predsednika državne zajednice, koji je jedini siguran da ni u kom slučaju neće ostati bez posla i to filozofski obrazlaže:
'Od kafane crkva nikad bila nije i ja nisam ugrožen!'
Ranko Pivljanin
