Izvor: Politika, 15.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi zaposleni, niko prijavljen
Na spisku Službe zapošljavanja oko 1.500 nezaposlenih tekstilaca, a privatna preduzeća mesecima uzalud traže radnike
Novi Pazar – Vlasnik modne konfekcije "Stig" Tigrin Kačar, već nekoliko meseci ima stalno otvoren oglas za prijem novih radnika u svoje preduzeće. Bezuspešno mesecima nove radnike traže i druga privatna tekstilna preduzeća "Kasaba", "Medaki", "Bross"... Izgleda da su krojači, šivači i ostali tekstilni radnici u gradu, decenijama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poznatom po tekstilnoj, ranije društvenoj, a sada privatnoj industriji, deficitarni. Međutim, na spisku novopazarske filijale Nacionalne službe zapošljavanja, nalaze se upravo imena oko 1.500 tekstilaca, od kojih neki posao zvanično čekaju godinama.
– Država ovome mora da stane na kraj. Na jednoj strani mi nastojimo da radimo po propisima, da svakog radnika prijavimo i za njega platimo sve doprinose, a na drugoj državni organi tolerišu da zvanično nezaposleni radnici kod drugih poslodavaca rade na crno – kaže za "Politiku" vlasnik preduzeća "Kasaba" i prdsednik Unije proizvođača tekstila i obuće Safet Krlić.
On kaže da to šteti i državi, jer takvi radnici iz svog zvaničnog statusa nezaposlenih "vuku" određene prinadležnosti, zatim poslodavci kod kojih takvi radnici na crno rade, ne plaćaju državi doprinose, a osim toga takvi poslodavci su nelojalna konkurencija onima koji rade legalno. – Oni u cenu proizvoda ugrađuju samo čistu platu radniku, a mi, naravno, i sve doprinose i dažbine – kaže Krlić.
Otpora da budu "legalizovani" ima i kod samih radnika. Poslodavac kod koga rade na crno obično je spreman da isplati nešto veću platu, nego onaj koji osim neto-plate plaća i doprinose. Eventualni gubitak posla kod jednog gazde, ničim ne ugrožava status takvog radnika kao nezaposlenog na evidenciji Službe zapošljavanja.
Ove probleme Unija tekstilnih radnika je uspela da "digne na viši nivo". Nedavno je u Novom Pazaru održan sastanak predstavnika Nacionalne službe zapošljavanja, nadležnih inspekcija čiji je posao da "love" rad na crno i privatnih poslodavaca. Iz Službe zapošljavanja nezaposleni su upozoreni da će izgubiti taj status ako budu odbijali ponuđene poslove, inspektori su obavezni da aktivnije traže i strože kažnjavaju poslodavce kod kojih se za mašinom nađe radnik koga nema u zvaničnoj evidenciji.
Rezultat svega trebalo bi da bude da poslodavci nađu potrebne radnike, a radnici legalan posao. Van ove priče ostaju stari nezaposleni tekstilni radnici, sa preko 50 godina, koji su kao tehnološki višak napustili još uvek društvene fabrike TK "Rašku", Trikotažu "Raška" i "Savremenu konfekciju". Zbog godina starosti, teško da mogu da se prilagode radu na savremenim, često kompjuterizovanim mašinama u privatnim preduzećima, a za učenje iznova malo je kasno. I privatni poslodavci će radije da ulažu u obuku mladih radnika, koji stasavaju u ovdašnjoj Kožarsko-tekstilnoj školi. Dogovor privatnih poslodavaca i ove škole da srednjoškolci praktični deo nastave imaju u tekstilnim preduzećima to potvrđuje.
S. Bakračević
[objavljeno: 15.03.2007.]
.jpg)
