Izvor: Blic, 15.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi u vegetarijance
Svi u vegetarijance
Kakvih sve vegetarijanaca ima? Svih vrsta i filozofskih orijentacija, kaže jučerašnji 'Tajm' i postavlja ključno pitanje svoje teme broja već na naslovnoj strani: 'Treba li svi da pređemo u vegetarijance? Da li je to zdravije i za nas i za planetu?'. Nedvosmislen odgovor na to pitanje, naravno, ne postoji, a evropsko izdanje čuvenog nedeljnika prenosi statističke podatke iz kojih se vidi da je prosečan Evropljanin mesožder, sa veoma lošim prehrambenim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << navikama. Prosečan član EU godišnje pojede 96,4 kg mesa; 73,6 kg krompira; 32,7 kg šećera; 144 jaja; 5,3 kg pirinča; 2,6 kg suhomesnatih proizvoda i 2,3 kg ribe.
Vegetarijanca, inače, ima mnogo vrsta, od onih najrigidnijih do izuzetno tolerantnih. Ljubitelji klica
Prevashodno jedu klice pasulja i pšenice, a to dopunjavaju drugim sirovim namirnicama. Ljubitelji voća
Insistiraju na voću i bobicama. Ali, to uključuje velike količine sokova, žitarice, orahe, lešnike, semenke, mahunarke, pa čak i paradajz i plavi patlidžan. Ljubitelji sirove hrane
Ne jedu ništa što je kuvano na temperaturi preko 48 Celzijusovih stepeni, pošto na toj tački počinje uništavanje enzima. Neki zagovornici ovog vegetarijanskog 'pravca' tvrde da je Isus jeo samo sirovu hranu. Tvrdi vegetarijanci
Odbijaju meso, jaja i sve druge namirnice životinjskog porekla, čak i med. Mnogi ne nose ništa što je napravljeno od prave kože. Ljubitelji jaja
Jedu povrće, a od namirnica životinjskog porekla samo jaja s obrazloženjem da bi ih kokoške nosile i kad ih mi ne bismo jeli. Laktovegetarijanci
Jedu povrće i mlečne proizvode, ali odbacuju jaja. Možete da uživate u siru, puteru, šlagu, milkšejku, sladoledu... Pa gde je tu odricanje, pita se 'Tajm'? Jajo-laktovegetarijanci
Ovaj režim ishrane ima najviše pristalica među ljudima koji se odriču namirnica životinjskog porekla. Hranljivo, a neškodljivo. Poluvegetarijanci
Tu ima više struja; ljubitelji ribe (kažu da riba nema visokorazvijen nervni sistem), piletine (vole ljudi pileće meso) i oni koji često, ali ne sistematski, izbegavaju meso i mlečne proizvode. Sve tri struje su možda predstavnici zdrave ishrane, ali strogo govoreći oni i nisu pravi vegetarijanci. CDC/JS Isključeni iz igre
Skoro svako može da iskoristi hranljive sastojke neophodne organizmu iz dobro isplanirane vegetarijanske ishrane. Međutim, to nije uvek lako i mnogi ljudi imaju posebne potrebe. Kakve će te potrebe biti, zavisiće od starosti, pola i stepena fizičke aktivnosti. Jelovnik za trudnice
Ono što jede mama, jede i beba. Dakle, ako je mama vegetarijanac, svoj jelovnik mora da dopuni namirnicama bogatim vitaminima D i B12. Beba ne može bez mleka
Novorođenče se neće adekvatno razvijati bez hranljivih sastojaka iz majčinog mleka ili zamene. Tinejdžeri su probirljivi
Prelazak na vegetarijansku ishranu je super, ali prvo treba izbaciti 'džank' hranu koja ima veliku kaloričnu, a skoro nikakvu hranljivu vrednost. Mladima su potrebne belančevine, vitamin B12 i D, kao i masne kiseline koje igraju ključni značaj u telesnom razvoju. Probirljivost u ishrani može da bude paravan za poremećaje u ishrani. Sportista, a bez mesa?
Za najbolje sportske rezultate neophodne su belančevine, kalorije i hranljive materije kao što su gvožđe i cink. Ne jedete meso? Onda što pre naučite da volite tofu i sočivo. Ne valja nikako za stare
Starijim ljudima je neophodan kalcijum i vitamin D da bi imali jake kosti, ali oni ne stvaraju vitamin D onako efikasno kao u mladosti. Stoga bi morali da dopunjavaju vegetarijansku ishranu vitaminskim preparatima.
