Izvor: Blic, 29.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi stručnjaci pobegli iz Leskovca
LESKOVAC - Dok drugi gradovi na jugu Srbije polako kreću u privredni oporavak, Leskovac, nekad poznat po jakoj privredi, još je na kolenima. Političke garniture su se smenjivale, puno su se svađale, ali nijedna nije uspela da donese boljitak gradu. Nema novih velikih investicija, nema novih radnih mesta ni stručnih kadrova, pa ne čudi što su apatija i beznađe prepoznatljivi znak grada sa 160.000 stanovnika.
Prosečna plata u avgustu dostigla je tek 18.000 dinara. Na evidenciji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nezaposlenih nalazi se 32.000 ljudi. U Leskovcu se investira šest puta manje po jednom stanovniku nego što je prosek u Srbiji, a čak 12 puta manje nego u Beogradu.
Od sloma leskovačke privrede koja se bazirala uglavnom na tekstilnoj industriji, početkom devedesetih godina zbog sankcija i zastarele tehnologije, većina fabrika se nije oporavile. Čak stotinak većih proizvodnih hala u gradu i okolini skoro dve decenije zvrji prazno. Primera radi, tekstilne fabrike „Inkol" i „Eksportekst" duguju 17, odnosno, 40 puta više od svoje vrednosti za komunalne i druge račune. Desetine hiljada radnika su spas potražile u sivoj ekonomiji ili su se vratile u sela da se bave poljoprivredom.
Odgovor na pitanje zašto se došlo do situacije iz koje kao da nema izlaza svodi se na nekoliko reči - pljačka, nerad i javašluk preglomazne i nestručne lokalne administracije od preko 700 činovnika.
- Sve ranije vlasti su svakom investitoru stavljale nogu na vrat pošto bi ga prethodno očerupale, pa ne čudi što su morali da beže glavom bez obzira od političara i njihovih činovnika u Direkciji za urbanizam i izgradnju i Sekretarijata za komunalno-stambene poslove, gde se izdaju dozvole za urbanizam i izgradnju - kaže vlasnik preduzeća „Benefarm" Saša Stojanović.
Na urbanističku, građevinsku i upotrebnu dozvolu u proseku se čeka od godinu do pet godina, i to za manje i retke proizvodne pogone.
- Nekako sam prebrodio urbanističke i građevinske dozvole, ali sam nadrljao oko upotrebne, i to zbog vode i struje. Za priključak na vodovod platio sam kao za naftovod, a rukovodstvo leskovačke Elektrodistribucije mi je skratilo život za 10 godina. Od lokalne samouprave nisam dobio ni reč ohrabrenja, a kamoli neku pomoć - priča vlasnik uspešne tekstilne fabrike „Martes" Ljubiša Marković, koji je pre nekoliko godina na ledini sazidao modernu tekstilnu fabriku u kojoj je zaposleno stotinak radnika.
U Leskovcu nije određen prostor za eventualne grinfild investicije zbog zastarelog generalnog urbanističkog plana i nesređenog katastra.
- Nemamo novca, a da bi se dobio od Republičke vlade, potrebni su projekti. Njih nema ko da pravi jer bukvalno nemamo nijednog kvalitetnog ekonomistu, pravnika, tehnologa... Stručnjaci su pobegli iz Leskovca. Zato nas potencijalni investitori već u prvom susretu eliminišu. Sada spremamo tim koji će se isključivo baviti pisanjem projekata - kaže leskovački gradonačelnik Vladan Marinković (DS).
Predsednik Regionalne privredne komore Goran Jović je još oštriji kada opisuje mentalitet leskovačkih privrednika i političara.
- Za razliku od Vranjanaca i onih iz Surdulice i Vladičinog Hana, Leskovčani sede i čekaju da im s neba padne posao. Mi svakog dana dovedemo po nekog stranca, ali to ne zna da se iskoristi - kaže Jović, dodajući da u Leskovcu nema slobodnih ni pet hektara za grinfild investicije.
O leskovačkom poslovnom mentalitetu najbolje govori primer kiparske tekstilne firme „Mageo" koja je kupila „Zevelon" i do kraja godine planirala da uposli preko 1.000 tekstilaca. Međutim, tokom iseljavanja bivši vlasnik je pokidao električne i vodovodne instalacije i ruinirao hale, zbog čega su Kiprani najavili povlačenje, ali su se predomisli pošto su im lokalne vlasti pronašle privremeno rešenje.
Inicijative guše nesposobni
Leskovčani su vredan i radan narod, ali imaju neke loše osobine. Ne umeju da odaberu prave ljude kao predvodnike, saginju glavu pred nabeđenim autoritetima i nisu dovoljno borbeni. Čim naiđu na problem, posebno intelektualci, beže iz grada. Svuda gde politika nema uticaja, posao cveta. Uzmite naše poljoprivrednike, pogledajte one fabrike pod plastenicima, pa ko kaže da naš čovek nema inicijativu - kaže sociolog Slavka Karan.
Anketa: Ko je kriv što Leskovac godinama tavori i propada?
ANKICA NOVKOVIĆ, ekonomista
Republičke vlasti su ignorisale Leskovac, a ovdašnje političke garniture su bile inertne i ignorisale stručne i kvalitetne ljude koji su privredu mogli da povuku napred.
TOMISLAV JOVANOVIĆ, profesor
Ideologija koja je pala krajem 2000. godine. Tadašnji vlastodršci su uništili sve velike industrijske sisteme u Leskovcu. A ni od čega ne može biti nečega.
RATOMIR JANKOVIĆ, ekonomista
Krivi su sami Leskovčani zato što nisu sposobni da se menjaju, informišu, da uče i zato što se nisu pripremili ni za ovo vreme ni za vremena koje dolaze.
IVAN MITIĆ, sportski radnik
Krivi smo mi, koji smo birali ovakve vlasti. Vreme je da Leskovčani krenu za pametnim, obrazovanim, sposobnim, stručnim i hrabrim ljudima, ako ih uopšte ima ovde.
PREDRAG MITIĆ, student
Krivi su svi svih političkih orijentacija. Oni su krivi i zbog toga što Leskovcu ne može posao da nađe čak ni čistačica ako nije član trenutno vladajuće stranke.
ZVEZDAN KNEŽEVIĆ, advokat
Bivše političke elite koje nisu imale dovoljno znanja, sposobnosti ni hrabrosti da se odupru centralama u Beogradu. Novo rukovodstvo čini napore, ali potrebno je vreme.
MARINA SEKULIĆ, vlasnica trgovine
Sami smo krivi jer ćutimo i dozvoljavao da naše vlasti ne rade, ili rade samo ono što im donosi ličnu korist. Svi znamo šta se dešava, a svi ćutimo.
DUŠICA RADIVOJEVIĆ, lekar
Krive su velike migracije stanovništva i odliv mozgova prema Beogradu. Sve se ulaže u prestonicu u kojoj se do posla lakše i brže dolazi.
