Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Maj.2010, 02:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svi smo mi pomalo neandertalci

BERLIN - U svakom od nas ima ponešto od neandertalskih gena, zaključak je opsežnog istraživanja objavljenog u najnovijem broju časopisu "Sajens".

Sekvenciranjem genoma neandertalskog čoveka utvrđeno je da narodi Evrope i Azije u sebi nose izvestan broj njegovih gena - između jedan i četiri odsto.

Ovo je svojevrsno iznenađenje, jer su dosadašnje analize neandertalskog genoma ukazivale na to da se neandertalci i moderni ljudi nisu mešali.

"Neandertalci nisu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << potpuno izumrli. Nastavili su da žive u nama. Svi mi koji živimo van Afrike nosimo u sebi ponešto od njih", izjavio je dr Svante Paabo, direktor instituta "Maks Plank" za evolucijsku antropologiju u Lajpcigu.

Tim istraživača koji je Paabo predvodio, zajedno sa Ričardom Grinom sa Kalifornijskog univerziteta i Dejvidom Rajhom sa Medicinskog fakulteta na Harvardu, uporedio je genetski materijal neandertalaca sa genomom pet današnjih ljudi.

Analize su pokazale da postoji veza između neandertalskog i modernog čoveka evropskog i azijskog, ali ne i afričkog porekla, mada se, prema istraživačima, ne može u potpunosti odbaciti mogućnost postojanja neandertalskog genetskog nasleđa i kod afričkog čoveka.

Do ukrštanja dve vrste je najverovatnije došlo na Bliskom istoku, gde su neandertalski čovek i homo sapiens živeli izvesno vreme jedni pored drugih, kazao je dr Paabo.

Neandertalci su izumrla vrsta hominida koji su se pojavili pre oko 300.000 godina, a izumrli pre tridesetak hiljada godina.

Živeli su u Europi i delu Azije, na prostoru od Atlantika do Uzbekistana i od severne Evrope do Bliskog istoka.

Neandertalski čovek se odlikovao bogatom materijalnom kulturom. Umeo je da lovi, da šije i održava vatru. Živeo je u skloništima i sahranjivao je mrtve.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...