Izvor: Blic, 07.Dec.2013, 06:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svi smo mi Ujka Vanja

Pozorište na čudesan način spaja i vezuje ljude, kaže Vladimir Slovohotov, osnivač Teatra na Vasiljevskom, koji s predstavama „Devojka bez miraza“ i „Ujka Vanja“ gostuje u Srpskom narodnom pozorištu Novi Sad i Ateljeu 212.

Predstavu „Devojka bez miraza“ A. Ostrovskog, u režiji Denisa Husnijarova, ruski umetnici izvešće večeras na sceni Ateljea 212, a sutra čuvenog „Ujka Vanju“ A. P. Čehova, u režiji Vladimira Tumanova. Govoreći o svom rediteljskom viđenju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << čuvenog komada Ostrovskog o (ne)mogućoj ljubavi, mladi reditelj Husnijarov, između ostalog, veli: „Ostrovski je zanimljiv, dubok, strastan, nežan... i vrlo surov. A neverovatno je koliko je komad i danas aktuelan. Tema slobode i neslobode ličnosti je jedna od glavnih u predstavi, ali nije jedina, tu je i pitanje izbora, kompromisa, zavisnosti od toga što se možda smatra nužnošću opstanka, a upravo to nužno gazi humanost... A tema nad temama je - ljubav.“

Teatar na Vasiljevskom iz Sankt Peterburga, koji je ime dobio po delu grada gde se nalazi, u svom repertoaru neguje rusku klasiku, za koju vodeći reditelj tog pozorišta Vladimir Tumanov tvrdi da je, između ostalog, svojim nespornim ogromnim kvalitetom najbolji teren na kojem se mogu kaliti i glumci i reditelji, kao i da je to zapravo „genetsko duhovno nasleđe“ koje nose u sebi.

Biznismen na čelu

Vladimir Dimitrijevič Slovohotov danas je i uspešni biznismen koji, između ostalog, ulaže u Srbiju, ali je, kaže, pozorište i dalje njegova velika strast: „Svaki čovek želi da na neki način iskaže svoju unutrašnjost, tako je od pamtiveka. Menja se jezik, sredstva izražavanja, ali bit ostaje. A pozorište je posebno. Zaista. Moguće je ne poznavati određeni jezik, a pratiti predstavu i suštinski razumeti stvari. Umetnost je čudesan deo ljudskog življenja“, kaže Slovohotov.

Po njegovim rečima, Čehovljevog „Ujka Vanju“ rediteljski je radio pre svega kao predstavu o beskrajnosti ljudskih osećanja, o izgubljenim iluzijama i uludo potrošenim životima. „To je drama samog života“, kazao je. A Mihael Nikolajev, čije je tumačenje naslovnog junaka praćeno vrsnim pohvalama kritike, ističe: „Svi smo mi pomalo Ujka Vanja“ i dodaje da je to, za sada, uloga njegovog života i da mu je trebalo svojevrsne hrabrosti da uopšte poveruje da ju je dobio.

Dramski teatar na Vasiljevskom osnovao je 1988. Vladimir Dimitrijevič Slovohotov, čuveni ruski glumac, u zgradi iz 19. veka koja je bila svojevrsni Literarni teatar sagrađen za groficu Fon Dervis. Bilo je to, veli Slovohotov, isprva eksperimentalno pozorište satire, a godinu dana zatim postaje zvanično državno pozorište i mesto gde je svesrdno nastojao da u javu pretvori svoje višegodišnje umetničke snove, vizije, zamisli.

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...