Izvor: Blic, 29.Jul.2009, 12:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi sa sobom nose po dva oblutka
Bač - Malo koje od 150 domaćinstava u Malom Baču, naselju u varoši Bač, nema bar dve kugle (boće) za boćanje (neko kaže i bućanje, a neko balota). Većina žitelja ovog naselja su Dalmatinci iz Benkovca i okoline, koji su u novi zavičaj presadili južnjačku igru pa im i poslovično oprezni domaći Bačvani polako prilaze.
Po podne kad težaci malo odahnu od rada uzimaju par svojih boća, bicikl, pa u centar gde je nezvanični teren za ovu igru. Od kada se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << boća, popodneva u ovom naselju su postala živa, a boćarski teren uz novu pravoslavnu crkvu postao je nezvanični centar naselja. U gledalištu ponekad krene još jedna dalmatinska igra - šijanje. Atmosfera, prava dalmatinska.
Uz poneku laku psovku na ikavici, povici „slaba", „jaka", „ode", „dob...r ...aaa", „ova ode za Kistanje"...pravi štimung koji prihvataju i gledaoci kojih je ponekada više desetina.
- Pravila boćanja su jednostavna. Ekipe imaju po dva ili tri člana, ali može i više. Najpre se valja „bulin", koji baci neko iz jedne od dve ekipe. Zatim idu naizmenično ostale boće, a ona koja se najviše približi bulinu nosi poen i tako do 21- objašnjava nam najstariji igrač Velimir Škorić, koji je ozbiljno zagazio u osmu deceniju. On priča da su naselje Mali Bač zasnovali Dalmatinci kolonisti 1936. godine, a popunila sledeća kolonizacija 1945. godine. Poslednji Dalmatinci stigli su ovde posle hrvatske „Oluje". Škorić je stari kolonista, a kaže da su najbolji igrači ovi koji su potonji doselili.
- Boćanje izgleda kao laka igra, ali verujte da se nekada u jednoj partiji - tamo, vamo pređe i po 10 kilometara, pa za bacanje boća potrebna je kondicija. Nekada se igra po ceo dan do iscrpljenosti, obaveza pobednika je da odgovori izazovu svake nove ekipe - kaže jedan od najboljih igrača Vinko Ikač. Benkovčani pričaju da je ova igra vrlo stara i da se igra u Italiji, Španiji, Portugaliji, a Rajko Mažibrada je, boraveći u Zambiji, video da je stigla i tamo. Boćanje su Dalmatinci preneli i na američki kontinent i Australiju.
- Naši dedovi su nosili sa sobom dva oblutka i igrali boćanja po njivama, a danas se boće prave od najboljeg klenovog ili drenovog drveta, jer su žilava i ne pucaju - kaže Mažibrada i dodaje da ko od izbeglica nije poneo boće, kasnije ih je nekako dobio iz starog kraja.
Igraju u piće
Ovo je igra za dobro druženje i razbibrigu. Uvek igramo u piće, zabaci se i kotlić, a ponekad pečemo jagnje da bi borba bila uzbudljivija - kaže Vinko Ikač, a koliko je to lepo druženje potvrđuje i Boško Čović, Novosađanin koji svakoga vikenda žuri u Mali Bač da učestvuje u priredbama boćanja. On kaže da se nigde tako dobro ne odmori kao sa boćarima.
- Ovde možeš da čuješ što ne možeš nigde na svetu - kaže Čović.
