Izvor: RTS, 02.Maj.2013, 10:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svi postajemo potencijalni donori?

U Srbiji su transplantacije organa i dalje retkost, a ne realnost. Ta slika bi uskoro mogla da se promeni. Republički fond za zdravstveno osiguranje predložio je izmene Zakona o transplantaciji koji, između ostalog, predviđa da svi budemo potencijalni donori organa.

U najtežem trenutku, kada se život gasi, tek mali broj građana odlučuje da da saglasnost za transplantaciju, i dozvoli da se organi njihovih najbližih iskoriste za lečenje drugih ljudi. Ta slika bi uskoro mogla >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da se promeni jer je Republički fond za zdravstveno osiguranje predložio izmene Zakona o transplantaciji koji predviđa da svi budemo potencijalni donori organa.

Direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Milija Babović kaže da se novim Predlogom o izmenama Zakona o transplataciji, koji je usvojen 2009. godine, predlaže da svi budemo potencijalni davaoci organa i da imamo registar nedavalaca - onih koji se izričito protive transplataciji.

Ukoliko to bude usvojeno Srbija bi konačno mogla da stane rame uz rame sa mnogim evropski i svetskim zemljama u kojima već godinama važi zakon pretpostavljenog pristanka, kaže Babović.

Pretpostavljena saglasnost u svim evropskim zemljama predtavlja legalan način da se dođe do organa za transplataciju, kaže profesor Babović.

Ukoliko porodica ipak ne da saglasnost, od potencijalnog donora neće biti uzeti organi.

Kada je reč o zemljama u regionu, po pitanju transplatacija najdalje je otišla Hrvatska koja se nalazi u samom evropskom vrhu i može biti pozitivan primer.

Babović očekuje javnu polemiklu o predloženim izmenama kao i da građani daju svoje mišljenje. To, prema mišljenju Babovića ne treba da bude isključivo diskusija sa medicinske tačke gledišta već da se to posmatra i sa socijološkog i etičkog aspekta, kaže Babović.

Često smo svedoci nemogućnosti države da obezbedi lečenje u inostranstvu svima kojima je to neophodno ali direktor Republičkog fonda za zdrastveno osiguranje kaže da se preraspodelom sredstava i usmeravanjem za takozvane humanetarne potrebe mogu naći sredstva za one kojima je neophodno lečenje van zdrastvebnih ustanova naše zemlje.

Slična je situacija i kada je reč o boljoj zdrastvenoj zaštiti i snabdevanju lekovina. Novca u državnoj kasi nema dovoljno pa su i tu neophodne izmene i preraspodela sredstava.

Boljom regulativom i preraspodelom, samo kada je reč o nabavci lekova, Babović veruje da može da se uštedi i do 150 miliona dolara. Ta sredstva bi onda bila upotrebljena u onim segmentima zdrastvene zaštite gde su najpotrebnija.

Nastavak na RTS...