Izvor: Danas, 09.Okt.2014, 13:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi naši oktobri
U susret Dečjoj nedelji 2014, koja se obeležava, valjda, u čast Deteta, deca u jednoj beogradskoj gimnaziji su protestovala. Jesu deca: nisu još napunili 18 godina, do kada mogu da se „provuku“ kao maloletnici. Da li im se „isplati“ da se prave ludi pa budu deca što duže, ili je bolje da što pre odrastu? Ovde, u Srbiji, danas?
Ali da se vratimo protestu. Deca su protestovala „za“ svoga profesora. Naravno, svi koji poštuju jezičke norme složiće se da se protestuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << „protiv“, a ne „za.“ Ipak, deca su tako protestovala jer su želela da im ostane profesor koga ona vole i koji ih razume. Ne žele da ovako naglo, na početku školske godine ode u penziju. Ko će onda da ih voli, muštra, moli da uče i kad ih svi drugi „otpišu“, ubeđuje ostale kolege da čuju šta su i kad su, ipak, nešto naučili?
Ima, povremeno, ovakvih priča. Mogu se naći u srpskim medijima. Zanimljive su, „slatka dečica“ se bune. Eto kako je lako naučiti neke lekcije: protest! Nisu to izmislila deca, često to vide na ulicama, televiziji, pročitaju u novinama punim senzacionalističkih naslova. To je učenje ličnim primerom.
A koliko su vidljiva deca u našim medijima? Odavno je rađena ovakva studija. Ko će još da se bavi njima? Jednostavno, nije isplativo. Ako nema udarnog naslova, nema razloga da se piše. Deca nemaju moć, nemaju uticaja, nemaju novca, nemaju popularnost... Doduše, imamo razna, sertifikovana i licencirana takmičenja s „dečicom“... (Preostaje nam da se molimo Bogu da se neko ne doseti i dovede nam Devojčice i dijademe na TV ekrane!)
Roditelji su najčešće zbunjeni. A, često i uplašeni. Jednu mamu čija je kćerka ovog septembra krenula u prvi razred učiteljica je zvala iz škole poslepodne oko 16 sati da joj kaže da je devojčica povraćala. Majka se prestravila. Odvela ju je u školu oko 7.30 - nema ko da je čuva pa mora da je ostavi u produženom boravku celo prepodne, jer ide u drugu smenu; časovi se zahuktavaju, dete je umorno, biće ih, u prvom razredu i više od tri, četiri... Šta će mama, ode po devojčicu. Srećom, u pitanju je „samo“ bio stres, nema nekog oboljenja... I? Kako dalje? Da li da bude stroga, kao „mama tigrica“„ da pribegne kineskoj metodi vaspitavanja!? Kako piše na sajtu koji se bavi naukom, Science Daily, izgleda da je i naučno dokazano da ovaj metod, po kome je nastala i knjiga pre nekoliko godina, nije dobar za dete: izaziva depresiju, školska postignuća su lošija... S druge strane, jedna britanska medicinska sestra je nedavno kritikovala roditeljski narod da je sve popustljiviji i da „deca uzimaju stvari u svoje ruke...“
Možda je rešenje da decu više osluškujemo. Da pokušamo da shvatimo šta nam poručuju i kad ne izgovaraju ono što je u njima; da čitamo njihove noćne more i kikotanja; da ih podržimo, kao što jesu roditelji čija su deca protestovala za profesora u jednoj beogradskoj školi na pragu Dečje nedelje.
Dečja posla obično ostaju u senci nekih „važnijih protesta“, isplativijih naslova, udarnijih tema. Najčešće i oni koji se bave decom, ostaju u senci. Doduše, ima onih koji mogu i na tim temama lepo da zarade... Vrlo brzo od „olovke koja piše srcem“ deca dođu do zaključka da baš ta srca nedostaju.
Politički korektno je da se, ovako u oktobru, prisetimo dece i - starih! Isti mesec za obe najranjivije grupe u društvu.
Stari su sve zaboravljeniji, a dece u Srbiji ima sve manje. Šta je tu politički korektno?
Autorka je odgovorna urednica Programa za decu i mlade Radio Beograda
.jpg)
