Izvor: Blic, 20.Apr.2010, 13:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi naši klanovi
Već sam zaboravio da su šezdesete i sedamdesete proticale u neprekidnim javnim (o zakulisnim da ne pričam) raspravama o klanovima u našoj kulturi, kad, poslednjih meseci, ponovo počinju priče o klanovima po principu teorije zavere. Nekoliko puta su mlađi novinari pokušavali da me uvuku u tu priču. Primetio sam da ni oni, zajedno sa mnom, ne znaju najbolje kako to izgleda.
Priču o klanovima u našoj kulturi podržavala su partijska tela bojeći se paralelnog sistema odlučivanja. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Pisci i umetnici su rado uskakali u te rasprave jer je bilo lakše pričati o tome nego o ideološki nepodobnim umetnicima i delima.
Tokom šezdesetih javni stereotip bio je da postoje dva književna klana, jedan oko časopisa „Delo", drugi oko časopisa „Savremenik". Postojale su oštre polemike sa ideološkim prizvukom, ali i jedni i drugi su bili dobro raspoređeni oko dveju najznačajnijih izdavačkih kuća, „Prosvete" i „Nolita". I tu je postojalo lepo saglasje: urednici „Nolita" su redovno objavljivali knjige u „Prosveti" i obratno. Pisci i umetnici vole da se okupljaju, ali problem nastaje kad se pokrenu zakulisne igre oko kulturnih fondova (lova) i raspodele društvenih priznanja (nagrade, Oktobarska, Sedmojulska, Ninova).
Danas nema velikih, državnih izdavača, mnogo je nagrada, ali malo uglednih. Pošto su u društvu i kulturi nestali ostaci građanskih obzira i vrednosni sistemi, ko želi nešto od finansijskih sredstava ili javnih priznanja, zna kome da se obrati. Neki poznati umetnici vezuju se za uticajne političare i za nekoliko novinara koji će im obezbediti marketinšku podršku. Mehanizmi delovanja se iz aviona vide, ali kad se nešto primeti, već je kasno. Mačak odneo goveđu glavu.
