Izvor: Politika, 21.Mar.2014, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi naši dugovi
Sve naše dugove uopšte nije teško pobrojati. Na spisku svega tri stavke. Država duguje 20, privreda 18, a građani gotovo šest milijardi evra. Nije teško ni njihovo zbrajanje, ali vraćanje tolikih para biće još kako teško i bolno za svakog dužnika.
Preduzetnici i građani će se, voljno ili pod pritiskom banaka, pozabaviti otplatom svojih obaveza, ali s javnim, državnim dugom – svi mi. Građani ove zemlje, bez kojih nema države. To je teret ove, ali i dolazećih generacija.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Taj dug je već dostigao 62 odsto nacionalnog kolača i pored toga što smo kao država doneli zakon po kome se ne smemo zadužiti više od 45 procenata bruto domaćeg proizvoda, a to je ono što sami napravimo ili uradimo za godinu dana.
Treba li koga prozvati za nezakonito zaduživanje? Bez sumnje, ali kakva vajda od toga ako znamo da bez novih zajmova ne bi sastavili pola godine. Zato bi bilo racionalnije ukinuti zakon o zabrani zaduživanja. Čemu on služi ako ga svi – od vlade pa naniže ne poštuju.
Problem, međutim, nije samo u iznosu, već u ubrzanom tempu zaduživanja. Od početka krize, u jesen 2008, spoljni dug Srbije je udvostručen. Naivni i neprosvećeni su se kao deca radovali svakoj novoj milijardi zajma. Cena? I tu smo nalazili razna, „tržišna”, opravdanja – pet, šest, sedam procenata na deset godina. Super. Kao da te pare nikada neće doći na naplatu.
Po kojoj smo se ceni zaduživali videli smo tek pre nekoliko dana kada smo ugovorili milijardu dolara zajma iz Emirata po dva odsto na deset godina. Uštedeli smo samo na kamati sigurno 300, a možda i više od 400 miliona dolara. Šta to kazuje – da moramo što pre da vratimo skupe kredite, jer će nam kamate „odrati kožu s leđa”,
a da je sve manje imamo svedoči činjenica da nam ove godine samo za kamate stiže račun od oko milijardu evra. Koliko je to neka posvedoči samo procena o ovogodišnjoj vrednosti BDP – 32 milijarde evra.
Šta nam još taj podatak govori? Da nam od nekakvog rasta od oko jedan do 1,5 odsto BDP-a neće ništa ostati. Sve što budemo stvorili moraćemo da damo za kamate. U takvim okolnostima o razvoju nema govora.
Biće da je u pravu profesor Mlađen Kovačević koji je jednom sasvim ozbiljno rekao da se naša država ponaša kao narkoman. Čim joj ponestane para, panično traži novu dozu kredita i posle toga se privremeno smiri. Kuda to vodi – zna se. U dužničku krizu sličnu onoj u kojoj grca Grčka.
Danas, ni Aleksandar Vučić, najverovatniji budući premijer, niti Lazar Krstić, stari–novi ministar finansija, ne kriju da će zaduživanje morati da se nastavi. Pitanje je, međutim, za šta? Za trošenje, puko preživljavanje ili za razvoj. Od odgovora na to pitanje znaćemo šta nas čeka u buduće četiri godine.
Stefan Despotović
objavljeno: 22.03.2014.
