Izvor: Politika, 07.Avg.2010, 00:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi muzu a tržište suvo
Proizvođači optužuju mlekare i državu koja će na kraju omogućiti uvoz mleka. Veliki proizvođači pitaju se zašto im je država maćeha. – Mlekare krive državu da ne isplaćuje subvencije. – Država tvrdi da daje subvencije
Srbiji preti nestašica mleka, a mlekare i proizvođači za ovaj problem krive jedni druge i državu. Prerađivačka industrija je najavila da će za koji dan u radnje poslati nove cenovnike, a poskupljenje mlečnih proizvoda u proseku će biti oko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pet odsto.
Više cene ovih proizvoda nisu deo opšte priče o poskupljenjima kao posledica rasta kursa i inflacije, već klasičnih tržišnih dešavanja, odnosno ponude i potražnje (kada nečega nema, cena raste). Proizvođači već duže vreme smanjuju isporuke tako da je pad proizvodnje od mlekare do mlekare od 20 do 35 odsto. Stočari kažu da im se ova proizvodnja ne isplati jer je otkupna cena niska. Mlekare u Srbiji sirovo mleko plaćaju od 20 dinara po litru do 27 dinara za ekstra klasu, a farmeri kažu da ih ono da ga proizvedu košta 32 dinara po litru.
Proizvođači upiru prst u mlekare koje su bile, kako kažu, krajnje neosetljive za to da sebi obezbede sigurne isporuke sirovine, a ovi pak upiru prst u državu zbog, kako kažu, nedovoljnih subvencija
Sanja Bugarski iz Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine kaže da su mlekare svojom politikom niskih cena napravile nestašicu. Jer, otkupna cena mleka niska je već dve godine i smanjenje proizvodnje je bilo neminovno.
– Još od aprila upozoravamo mlekare da će se ovo dogoditi, a oni ne reaguju – kaže Sanja Bugarski. Ona objašnjava da o neisplativosti proizvodnje dovoljno govori to da je u klanicama završilo gotovo 80.000 muzara. Na taj način, sama mlekarska industrija je svoju sirovinsku bazu svela na minimum. Proizvođači su u gubicima, napuštaju proizvodnju, a samo pre nekoliko godina uzimali su kredite da bi je modernizovali, jer mlekare više nisu htele da otkupljuju mleko od malih proizvođača bez muzilica, rashladnih uređaja i od onih koji imaju samo nekoliko grla. Stočari su hteli ne hteli morali da povećaju farme na nekoliko stotina muzara. Sada kredite ne mogu da vraćaju, reprogrami su iscrpljeni, a banke uzimaju zemlju na koju su stavile hipoteku, ili objekte ili mehanizaciju.
– Mlekare stalno odgovornost za teško stanje prebacuju na državu koja je smanjila premiju koju daje za ovu proizvodnju. Šta njih briga za moju premiju. Ona nije kompenzacija cene, premije mora proizvođaču da služi za razvoj i ulaganja. U 2007-2008. godini, na primer, bilo je viška mleka koje mlekare nisu htele da otkupe. I tada su nas slali kod države da nam poveća premiju. Ovi su, pak, pitali zašto da premiraju proizvodnju koja nema kupca. Mlekare kažu kako premija nije kompenzacija cene, a sada svojim ponašanjem upravo pokazuju da ona to jeste – kaže Sanja Bugarski uz opasku da bi nestašica bele sirovine mogla da potraje jer je za obnovu govedarstva potrebno pet godina i velika sredstva. Pod uslovom da neko, posle ovako lošeg iskustva, rizikuje.
Direktor jedne od najvećih farmi, „BD Agro” iz Dobanovaca, Ljubiša Jovanović potvrđuje da nam sledi nestašica mleka, ali u tome ne vidi nikakvu nekompetentnosti onih koji vode ovu politiku ili slučajnost, već nameru.
– Kada mleka ne bude otvoriće se granice, a mi kao da ne znamo da to mleko koje će biti uvezeno ima dvostruku subvenciju – i farmerima i izvoznicima. Mi, na primer, kao veliki proizvođač uopšte ne dobijamo premiju, već samo manji proizvođači. Takav model diskriminacije proizvođača ne postoji nigde u svetu – kaže Jovanović.
Mlekare ne odustaju od toga da za sve nedaće proizvođača okrive državu. U „Imleku” kažu da će, ukoliko se ne promeni agrarna politika, a pod tim podrazumevaju da se povećaju državne subvencije, problem ostati.
– Mi možemo da povećamo otkupnu cenu, ali je pitanje kolika će biti cena finalnih proizvoda – kažu u ovoj mlekari.
Slobodan Petrović, generalni direktor „Imleka”, kaže za „Politiku” da nisu osnovane optužbe na račun mlekarske industrije, jer je ona cele prošle godine, kada je otkupna cena u Evropi mleka bila 22 evrocenta, plaćala 28 evrocenti. Razliku u Evropi nadoknađuje država, a kod nas je premija svega 1,5 dinara i to ne za sve proizvođače.
– Ukoliko mi damo farmerima veću cenu nego što daje naša konkurencija mi ćemo biti skuplji od njih, nećemo moći da prodamo svoje proizvode, zatvorićemo mlekaru i uopšte nećemo moći da plaćamo sirovinu – kaže Petrović dodajući da je otkupna cena mleka koju oni plaćaju ista u i Srbiji, Bosni, Makedoniji dodajući da hrvatski proizvođači dobijaju subvenciju od 14 evrocenti, a da je ona u Republici Srpskoj 11 evrocenti.
– Poskupljenje mleka značiće i poskupljenje gotovih proizvoda bar za pet odsto – izjavio je Petrović Tanjugu, napominjući da nije poznato kolike će biti cene u prodavnicama, jer to zavisi od trgovaca. – Situacija u Srbiji je takva da se trenutno čitavo mlekarstvo susreće s deficitom sirovog mleka, kako zbog nepovoljnih vremenskih uslova, tako i zbog nedostatka finansijske podrške u vidu državnih subvencija za srpske farmere. On je napomenuo i da je „Imlek”, kako bi delimično apsorbovao nestašicu i zadovoljio potrebe srpskih potrošača, veći deo izvoza preusmerio na domaće tržište.
– Cena od 28,5 do 29,5 dinara po litru za sirovo mleko je evropska cena i jeste dovoljna da farmer ostvari profitabilnost, ali nije dugoročno rešenje za stabilizaciju sirovinske baze – rekao je Petrović.
On je predočio da „zemlje u okruženju plaćaju do 10 puta veće subvencije nego u Srbiji, gde su poslednjih godina subvencije sa četiri dinara smanjene na dinar i po, a isplate kasne”.
– Drugi problem je što farmeri, koji su pravna lica u Srbiji, ne dobijaju ni tih dinar i po subvencija, a 40 odsto „Imlekovih” farmera su pravna lica – rekao je Petrović.
Kao primer on je naveo Mađarsku gde „država sa 40 odsto premira svako ulaganje u farmu za farme – pravna lica”.
J. Rabrenović
-----------------------------------------------------------
Država tvrdi da podstiče proizvodnju mleka
Ministarstvo poljoprivrede podsetilo je pre neki dan da ove godine proizvodnju mleka subvencioniše na osnovu niza uredbi - o genetskom unapređenju stočarstva, o premiji za mleko, o investicijama za proizvodnju mleka i mesa, kao i uredbama za stočarstvo, voće i povrće.
Podsticajna sredstva utvrđuju se po grlu, po vrstama stoke, u iznosu od 12.500 dinara za kvalitetne krave i 3.000 dinara za kvalitetne ovce i krmače. Prema Uredbi o uslovima i načinu korišćenja premije za mleko za 2010. godinu, pravo na korišćenje premije ima pravno lice kod koga je utvrđen udeo državnog kapitala od najmanje 90 odsto i fizičko lice, nosilac porodičnog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstava. Korisnik premije ostvaruje pravo na premiju ako je predao najmanje 4.000 litara, ali ne više od tri miliona litara, mleka po kvartalu. Premija se isplaćuje po litru isporučenog mleka u iznosu od 1,50 dinara. Pravo na korišćenje sredstava u okviru Uredbe za investicije za proizvodnju mleka i mesa imaju fizička lica, nosioci poljoprivrednih gazdinstava, za izgradnju objekata za držanje mlečnih krava, uz uslov da u momentu realizacije investicije, a pre isplate sredstava, kapacitet objekta, odnosno objekata za čuvanje mlečnih krava bude minimalno 20 i maksimalno 100 krava.
objavljeno: 07/08/2010
