Izvor: Večernje novosti, 14.Maj.2015, 14:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svi leptiri Arčibalda Rajsa

PREPARIRANI ćubasti gnjurac, ibis i crnovrati gnjurac. Do njih dnevni leptiri admiral, paunovac, karirana i pandorina sedefica, kraljevski plašt, šah tabla... Tu su i noćni leptiri, najviše onih u narodu nazvanih "veštice" zbog zvuka koji "proizvode"... Ovo su eksponati Prirodnjačkog muzeja u Beogradu. I ništa ne bi bilo neobično da svi nisu "delo" dr Arčibalda Rajsa. Ekskluzivno, prvi put otvoreni su i "Novostima". Posle Velikog rata, u slobodno vreme, gotovo celu deceniju lovio ih je >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << i sam preparirao. Jedinstvenu priliku da ih vide, od večeras do ponedeljka, imaće posetioci Galerije Prirodnjačkog muzeja u Beogradu. - Odlučili smo da ovu ekskluzivnu zbirku izložimo u okviru manifestacije "Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10" - kaže za "Novosti" Slavko Spasić, autor izložbe, direktor Prirodnjačkog muzeja. - Želja nam je da javnost, jednog od najvećih prijatelja Srba, upozna i kao velikog ljubitelja prirode. Da svi koji to žele vide ptice i leptire koje je sam preparirao pre više od devet decenija. O doktoru Rajsu često se govori, ali uglavnom o njegovoj posvećenosti Srbima tokom Prvog svetskog rata. Da je bio strastan prirodnjak, malo se zna. Posle rata, po rečima našeg sagovornika, Rajs se okrenuo prirodi, jer je u njoj, kako veruje, našao smirenje i otklon od svega što je video, doživeo i proživeo u ratu. Priroda je, smatra, bila njegov lek protiv svih ružnih slika velike nesreće čiji je svedok bio. - U slobodno vreme često je i rado odlazio u prirodu i pasionirano sakupljao primerke leptira, insekata i ptica u okolini Beograda. Obično u Topčiderskom parku, na Košutnjaku, Adi Ciganliji i u Sremu. Tu je posmatrao i lovio pre svega insekte. Zbog ptica je odlazio na Makiš koji je prebogat ovom vrstom životinja - priča Spasić. Doktor Rajs je često govorio, kako kaže naš sagovornik, i da je bogatstvo biljnog i životinjskog sveta u okolini Beograda, veliko i izuzetno i da ne mora da ode ni desetak kilometara od srpske prestonice da bi našao neki izuzetan primerak leptira ili ptica. - Ljubomorno ih čuvamo i izuzetno nam je važno to što je sve ulovljene primerke leptira i ptica, Rajs preparirao svojom rukom - kaže Spasić. - Toliko dobro i vešto da mu biolozi i preparatori i dan-danas odaju priznanje. Potom ih je popisivao i opisivao i uredno slagao u kutije. Njegovi savremenici su govorili da je imao predivne ormane uredno složenih kutija sa prepariranim leptirima i insektima. Mnogi hroničari njegovog vremena govore da je dom Arčibalda Rajsa bio pravi prirodnjačko-etnografski muzej Srbije. Naš sagovornik podseća da je doktor Rajs bio dobar prijatelj akademika Petra Pavlovića, direktora Muzeja srpske zemlje kako je nekada bilo ime današnjeg Prirodnjačkog muzeja. Zato je Muzeju poklanjao preparirane insekte i ptice koji se i danas pažljivo čuvaju u zbirkama.Znamo da je doktor sakupio oko 200 primeraka leptira, a mi ćemo ekskluzivno da izložimo 24 vrste dnevnih i 19 noćnih. I to samo do ponedeljka, jer leptiri, inače nisu za izlaganje na svetlosti budući da gube šare i vremenom bi mogli potpuno da izblede - poručuje Spasić. DOBIO DOM, ZASLUŽIO MUZEJ POSLE rata doktor Rajs je u Beogradu dobio svoj dom. Vilu Dobro polje kod Careve ćuprije na Topčideru. Ta kuća danas se urušava i bilo bi dobro da država smogne snage da je obnovi. U njoj bi mogao da bude Muzej Arčibalda Rajsa. Mesto u kom bi pod jednim krovom bila sva njegova zaostavština koju danas čuvaju Policijska akademija u Zemunu, porodica Gačić u Gornjem Milanovcu i naš Muzej - predlaže naš sagovornik.

Nastavak na Večernje novosti...