Izvor: NoviMagazin.rs, 22.Maj.2016, 17:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svi lekovi izazivaju neželjene reakcije

Kada se istovremeno uzimaju najmanje dva leka, može da dođe do njihove interakcije, što utiče i na njihovu kliničku efikasnost. Interakcija se klinički ispoljava kao neželjeno dejstvo.

Zbog toga se preporučuje, kad god nam lekar propiše neki lek, uključujući i antibiotik, da ga obavezno obavestimo o svim drugim medikamentima koje uzimamo, kao i o biljnim preparatima, čajevima ili vitaminima koje koristimo.

Veoma je važno da ga informišemo i o životnim navikama, >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << kao što su sunčanje, trčanje u prirodi i slično, jer neki lekovi, a među njima i antibiotici, mogu izazvati tzv. fotosenzitivne reakcije na koži.

- Osim toga, akutna primena alkohola izaziva inhibiciju mikrozomnih enzima jetre koji učestvuju u metabolizmu mnogobrojnih lekova i supstanci - kaže za "Novosti" profesor dr Milica Prostran, specijalista kliničke farmakologije, uži specijalista kliničke farmakologije - farmakoterapije Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, član Posebne radne grupe za racionalnu upotrebu antibiotika Ministarstva zdravlja Republike Srbije. - Hronična primena alkohola, s druge strane, izaziva indukciju, tj. povećanje količine tih enzima, koji posledično mogu ubrzati metabolizam drugih, paralelno primenjenih lekova.

I sami antibiotici mogu imati mnogobrojna neželjena dejstva. To ne zavisi od toga da li se oni koriste kako treba. Svi lekovi mogu da izazovu neželjena dejstva i kada se koriste u propisanim dozama.

- Nema leka koji ne izaziva neželjena dejstva - napominje dr Prostran. - Ona se ispoljavaju na skoro svim organima i organskim sistemima. Tako, "ampicilin" izaziva mučninu, povraćanje, proliv, ospu i u tom slučaju treba obustaviti primenu. Ređe se javlja kolitis - zapaljenje creva, a mogu da se ispolje i reakcije preosetljivosti, uključujući urtikariju: koprivnjaču, groznicu, bolove u zglobovima, ospu, angioedem, anafilaktičku reakciju, bolest sličnu serumskoj bolesti.

Profesorka Prostran ističe da veoma retko može da nastane toksičnost na nivou centralnog nervnog sistema uključujući i konvulzije, naročito kod pacijenata koji uzimaju velike doze penicilina i kod kojih je oštećena funkcija bubrega, intersticijalni nefritis, hematološka neželjena dejstva.

- Samolečenje nije fenomen koji se zapaža samo kod nas - naglašava naša sagovornica. - Ono je prisutno u mnogim sredinama kada zalihe antibiotika preostanu u kućnim apotekama.

Osim neželjenih dejstava, interakcije sa drugim, istovremeno korišćenim lekovima, može nastati i rezistencija na određeni antibiotik u nekoj sredini.

- Rezistencija nastaje pre svega kada se antibiotici subdoziraju i kada se ne poštuje preporuka lekara o dužini njihove primene - ukazuje dr Prostran. - Mape rezistencije u nekoj sredini određuju koje antibiotike treba primenjivati. Suzdržanim propisivanjem antibiotika u nekoj sredini, produžavamo njegov "životni vek", odnosno odlažemo nastanak rezistencije. Kako se gotovo 80 odsto svih antibiotika primenjuje u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, uloga lekara opšte prakse je ključna.

Odložena reakcija

Neki antibiotici mogu da imaju takozvana odložena dejstva

- To je na primer slučaj sa "hloramfenikolom", "metronidazolom" - objašnjava dr Milica Prostran. - Mehanizmi nastanka tih neželjenih dejstava su kompleksni. Tako, "hloramfenikol" izaziva veoma retko, kod jedne od 50.000 osoba, aplastičnu anemiju koja je posledica idiosinkrazije. Dolazi do depresije kostne srži čak i posle primene malih doza kod osetljivih osoba.

Nastavak na NoviMagazin.rs...