Izvor: Blic, 06.Jan.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi ćemo biti jedna rasa
Naučnici tvrde da se evolucija ljudskog roda danas odvija brže nego ikada u istoriji čovečanstva. Ovaj ubrzani proces najbolje odslikava činjenica da je prirodna selekcija među ljudima toliko rapidna da se za svega nekoliko generacija očekuju jedinke s urođenom rezistencijom na teške bolesti kao što su dijabetes i malarija.
Isto tako, primećeno je da su ljudi s različitih krajeva sveta sve više nalik jedni drugima, sve do potpune poistovećenosti.
Profesor >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << doktor Henri Harpending, s Antropološkog univerziteta države Juta, sproveo je istraživanje koje uključuje 270 ljudi širom sveta, sa ciljem da utvrdi brzinu evoluiranja ljudskog DNK. Istraživanje je pokazalo da je čitava populacija, u periodu od ledenog doba po sve do danas, što brojčano predstavlja vremenski period od deset hiljada godina, pretrpela ogroman broj genetskih promena i varijeteta.
„Mi danas nismo oni isti ljudi od pre 1.000 ili 2.000 godina", kaže profesor Harpending, i dodaje da „nisu samo kulturološke razlike odgovorne za promene kod ljudi, posredi je, zapravo, jak uticaj promene gena. Ljudska rasa evoluira nezavisno širom sveta u Evropi, Aziji i Africi. Čini se da civilizacija teži potpunom sjedinjavanju u okviru jedinstvene rase".
Istraživanje je tragalo i za genetskim dokazima u vidu mutacija u procesu prirodne selekcije, tokom proteklih 80.000 godina na prostoru od severne Evrope preko Kine, Japana do Afrike. Evropljani imaju najviše genetskog uticaja mormonskog plemena Utah. Ovako nešto ogleda se u genetskoj promeni pod nazivom - jedinstveni nukleotidni polimorfizam. Promene poput ove pojavljuju se na DNK lancu i, ako se „odomaće", lako se prenose na sledeće generacije.
Brzina evolucije znatno je povećana u periodu od pre 40.000 godina, kada se ljudska rasa iz Afrike proširila po čitavom svetu. Otkriće uzgajanja biljnih kultura od pre 12.000 godina dodatno je doprinelo ubrzanju ovog procesa.
Promene je najlakše pratiti i proučavati na lako uočljivim mutacijama spoljašnje čovekove građe. Najbolji primer toga jeste adaptivna promena u pigmentaciji najvećeg ljudskog organa - kože. Narodi sa severne polulopte neuporedivo su svetlije puti zbog nedostatka sunca od onih iz južnih krajeva i Afrike.
Iako je istraživanje pokazalo mnogobrojne razlike između rasa, nisu uzete u obzir posledice masovnih migracija u proteklih 100 godina, koje su umnogome doprinele sjedinjavanju svetova koji su do juče bili izolovani jedni od drugih.
Međutim, najinteresantnije je otkriće evolutivne adaptacije i stvaranja rezistencije na bolesti. S tim u vezi doktor Džon Hokins s univerziteta u američkoj državi Viskonsin kaže: „Budite sigurni da kada biste plemenu lovaca-sakupljača prepisali dijetu na bazi kukuruza, dobili biste pleme dijabetičara. Mi danas prolazimo kroz nešto slično pridržavajući se, na primer, dijete s povećanim procentom ugljenih hidrata!"
Danas postoji više od 20 aktivnih genetskih promena vezanih za rezistenciju na malariju, a poznata je i pojava nove krvne grupe popularno nazvane „dafi".
Svoje mesto na listi noviteta našao je i novootkriveni genotip, pod nazivom CCR5, koji datira još od pre četiri hiljade godina. Ovaj gen, odgovoran za rezistenciju na HIV virus, postoji kod deset odsto evropske populacije.
.jpg)
