Izvor: Politika, 16.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi beže od krova
Iako investitori tvrde da se gradi po svetskim standardima, kupci ipak izbegavaju stanove na poslednjem spratu
Investitori se žale da kupci i dan-danas ne žele stanove ispod krova, bez obzira na to da li je on ravan ili sa kosinom: većina još (ne)opravdano strahuje da će sa prvom jačom kišom doći do prokišnjavanja, a svaki pokušaj građevinara da ih razuvere i objasne da nepotrebno strepe jer se gradi po svetskim standardima, ostaje, izgleda, bezuspešan.
– Tačno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je da se ljudi plaše da kupe stan na poslednjem spratu, ali to je i razumljivo. Devedesetih godina došlo je do prave poplave novokomponovanih investitora čiji je prevashodni cilj bio profit! Upravo zbog toga se i dešava da ljudi ne žele da kupuju stanove na poslednjem spratu jer iskustva njihovih rođaka i prijatelja pokazuju da zaista dolazi do prokišnjavanja, a samim tim i do velikih troškova za popravku krova.
Ipak, to može da se izbegne. Jednostavno, treba kupovati stanove od pouzdanih investitora koji poštuju standarde. Nije problem ni u zakonima. Oni postoje, ali ih neki, očigledno, ne poštuju. Tačno se zna kako se gradi krovna konstrukcija i od kakvog materijala. Zato postoji nadzor koji treba da utvrdi pravo stanje. Dakle, zgrada ne može da prođe tehnički prijem ako nije urađena po propisu – ističe Miodrag Ružić, pi-ar menadžer Stankoma, i nastavlja:
– Poznato je da Stankom gradi po svetskim standardima. Tvrdim da je svaki stan u zgradi isti, bez obzira na to gde se nalazi. Ali, čim kupcima ponudimo onaj na poslednjem spratu ili u potkrovlju, uhvate se za glavu i kažu: "Samo to ne"! Zato smo, praktično, prinuđeni da ih prodajemo po ceni pet posto nižoj od realne. Ili, na primer, dođe kupac i pohvali nas da gradimo odlično, ali da mu je cena od 1.200 evra po kvadratu visoka i da će, ipak, zbog nedostatka novca, izabrati stan nekog investitora kod koga je cena 1.050 evra po kvadratu, ali je i kvalitet diskutabilan. Kad bi se propisi stvarno poštovali, mnogi graditelji bi, jednostavno, nestali. Ovako, ispada da ceh plaćaju oni koji rade po svim standardima, jer, na kraju, bez pravog razloga, treba da snize cene stanova na poslednjem spratu da bi našli kupce. A zna se da su stanovi u potkrovljima Pariza i Rima 20-30 posto skuplji jer pružaju čar pogleda.
Slična iskustva ima i Leksus, čiji je partner renomirani češki investitor:
– Stvarno je teško objasniti ljudima da je stan na poslednjem spratu zaista kvalitetan – kaže Vladimir Savić, vlasnik predstavništva Leksusa u Beogradu, i nastavlja: – Tvrdim da čak primenjujemo i nadstandarde! Iako je iznad stanova na poslednjem, tačnije četvrtom spratu zgrade koju gradimo u Subotičkoj ulici puna ploča, a izvođači radova na krovu poznate firme i majstori koje su se dokazali u mnogim zemljama Evrope, veoma zahtevnim po pitanju standarda, kupci su nepoverljivi. Takođe, ugrađen je i lift za koji imamo garanciju, obezbeđen servis, kao i delovi. Zaista, nema nikakvog razloga za izbegavanje stanovanja na poslednjem spratu, ali, su, ipak, cene nešto niže.
Kad su u pitanju stari stanovi, prema rečima Vladimira Mihajlovića, suvlasnika i menadžera agencije Sigma, problema nema jer cena sve rešava:
– Ako je cena povoljna, ljudi kupuju stanove i na poslednjem spratu. Na primer, ona može biti čak i 10.000 niža. Jasno je da će se onaj ko nema dovoljno novca za stan kakav želi, opredeliti za onaj koji može da plati. Stanove na poslednjem spratu, uglavnom, kupuju mlađi ljudi sa decom koji zbog nižih cena kvadrata mogu da dođu i do većeg prostora.
Svaki stan ima svoju cenu.
Slađana Raner
[objavljeno: 16.02.2007.]
.jpg)
