Izvor: Blic, 14.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi agenti kući, pa izbor ispočetka
Svi agenti kući, pa izbor ispočetka
Agenti svih bezbednosnih službi u istočnoj Evropi morali su svi do jednog da 'istresu sve iz džepova' i odu kući, bukvalno samo sa ključevima od stana u rukama. Gotovo svima su uručeni otkazi. Dobili su i naređenje da čekaju. U međuvremenu, civilne službe su proverile do tančina svakog bezbednjaka. Zaposleni su iznova samo oni za koje je proverom utvrđeno da posao za stabilnost države nisu podredili partiji.
Ovako je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << izgledao prvi i osnovni korak urađen u zemljama bivšeg istočnog bloka u procesu reforme državne bezbednosne službe. Poenta reforme službi je da se decentralizuju. Jednostavno rečeno, da tajne do kojih dolaze agenti ne budu opasno političko oruđe u rukama partije ili pojedinaca, već pod kontrolom višepartijskog sistema civilnih vlasti - parlamenta, vlade... Da glavni čovek službe ne može zarad stranačkog interesa ili održavanja na vlasti, prisluškivanjem 'nepozvan' ući u nečiji privatni život, već da za to mora imati razlog i odobrenje suda.
Češka je jedna od zemalja koja je mirno prošla kroz transformaciju svoje službe, međutim ne može se govoriti o posebnom modelu reforme. Po rečima eksperta Milana Mijalkovskog, sada profesora doktrine odbrane i terorizma na Fakultetu civilne odbrane a nekada načelnika Katedre bezbednosti Vojne akademije VSCG, samo su službe u zemljama tranzicije u određenim etapama ugrađivale evropske kriterijume i standarde ostalih članica NATO.
- Bojazan da okoreli kadrovi ne uzvrate uslovila je da se u sklopu tranzicije, ali nenapadno, na suptilan način izvrše promene u organizacionom smislu. Prvenstveno se išlo na to da se umesto dotadašnjeg polja rada koji su bili u službi partije prenese na polje zaštite ljudskih prava. Druga stavka u organizacionom smislu je civilna kontrola, tako što je nadležnost data parlamentu koji kao višepartijski dobija uvid u to šta služba radi - kaže za 'Blic' profesor Mijalkovski koji je ranije bio pripadnik Vojne službe bezbednosti i Kontraobaveštajne službe. Reformu je pratilo donošenje zakona o službama bezbednosti. Ti zakoni su precizno propisivali šta služba sme da čini na unutrašnjem, a šta na spoljnom planu.
- Uneto je da ne mogu da primenjuju posebne metode bez odobrenja suda. Uvedena je stroga sudska kontrola, što znači da pravosudni organi donose odluku ko, na primer, sme da se priluškuje - dodaje profesor.
U praksi zemalja koje su ozbiljno pristupile reformi, to danas izgleda doslovce ovako: Kada služba dođe do nekih podataka, to jest kada postoji osnovana sumnja da se građanin te ili neke druge zemlje bavi sumnjivom delatnošću - špijunskom, korupcionaškom, služba podnosi zahtev sudiji da odobri posebne mere.
Postoje neke razlike u ovom delu rada službi u zavisnosti od zemlje, ali najčešći je da ministarstvo pravde donosi odluku koji sud i sudija će se time pozabaviti. Iako je služba već procenila da nekoga treba pratiti i prisluškivati, sudija to iznova čini. On je taj koji aminuje sa da ili ne i određuje vreme. Takođe i sredstva da li će to biti samo prisluškivanje telefona ili i ostalo... Često se službi daje tri meseca roka. Kada prođu tri meseca, sudija traži od službe rezultate rada. Ukoliko se pribave dokazi o licu da je upleteno u 'neprijateljsku delatnost', onda služba podnosi krivičnu prijavu, a pravosuđe sprovodi dalje postupak. Ukoliko se, međutim, ispostavi da je služba bila u zabludi, sve do čega se došlo komisijski se uništava.
- Tako da ne ostaje nikakav trag. Kao da se ništa nije dogodilo oko tog lica. A zašto? Da neko ne bi mogao da te činjenice često i iz ličnog života zloupotrebaljava u lične svrhe - dodaje Mijalkovski.
Reforme u službama bezbednosti trajale su minimum oko deset godina. 'Od ‘89. godine do ‘96. je bila jedna faza koju je pratio ulazak u ‘Partnerstvo za mir’, a druga integracija je u NATO i EU. Tako da u nekim zemljama još uvek traje', kaže Mijalkovski.
Neophodno u reformi jeste edukacija kadrova. Međutim, težište u svim zemljama je bilo posebno na rukovodiocima službi. Instrukcije su dobijene od zemalja članica NATO.
Na kome je da sprovede reformu službi bezbednosti? Odgovor je kratak - na vlastima.
- Sve promene u službama je inicirala vlast... Ne može služba da se sama transformiše i reformiše. Tako da, ukoliko nešto nije dostiglo standarde u vojnoj službi, to nije greška radnika u njoj već Saveta ministara. A ako nešto nije učinjeno u BIA, onda se pitanje postavlja Vladi i Skupštini. To se mora imati u vidu. Slušamo izjave ljudi na vlasti: 'Ima ljudi koji stvaraju otpor'. Neka se kaže ko je taj i ko su ti. A ukoliko neko pruža otpor, to se reši za čas - zaključuje profesor Milan Mijalkovski.
Od svih tajnih službi samo srpska državna bezbednost nije prošla kroz pročišćenje. Menjani su nazivi službe, menjani čelni ljudi, a sve drugo je ostalo i većina kadrova i način rada i nedodirljivost i kontrola koja je nedorečena i zloupotrebe... Srpska služba jedina nosi mrlju da su ljudi iz njenih redova učestvovali u ubistvu premijera, odnosno čoveka kome su neposredno odgovarali za svoj rad. Željka Jevtić
