Izvor: Blic, 09.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sveznalice
Žali se jedna prijateljica, docentkinja, kako čim progovori na času studenti odmah otvaraju sveske i panično joj zapisuju svaku reč.
U vreme mojih studija pričale se se anegdote o onima u čijim ste sveskama mogli da pronađete i zapisano profesorovo „dobar dan". Moji studentski dani su prošli davno, ali sudeći po poslednjem OECD-ovom istraživanju, u srpskim školama stanje se, izgleda, nije bitno izmenilo. U konkurenciji 57 zemalja srpski učenici su zauzeli, da se poslužimo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << terminologijom nekadašnjih naših sportskih komentatora, izvrsno 41. mesto.
Zvanične reakcije su ovaj put bile prilično uzdržane, mediji su se više uzbudili, a na blogovima se komentarisalo i ovako i onako. Naravno, javila su se i ona dva slavna argumenta koja, makar privatno, možete čuti i u akademskim krugovima: kako naši učenici znaju mnogo više od, recimo, američkih i kako osvajaju nagrade na takmičenjima.
Mnogoznalaštvo ne uči pameti, rekao je jedan antički filosof. Ova tvrdnja je neuporedivo aktuelnija danas nego u njegovo vreme. Opseg ljudskog znanja se od tada zastrašujuće proširio i ne postoji pojedinac koji ga i približno može obuhvatiti. Neophodno je znanje da se primeni znanje, a to je upravo ono što našim učenicima nedostaje.
Naravno, nisu oni krivi što se panično hvataju olovke čim profesor otvori usta. Shvatili su da većina profesora voli da čuje ponovljeno ono što je izgovorila. Sujeta je tako dvostruko zadovoljena: profesor stiče utisak da je nečemu učenika naučio i da ovaj sada zna, ali, što je jako važno, ipak manje od profesora. S druge strane, profesori koji u školama važe za bauke skoro uvek su oni koji imaju drugi pristup: pokušavaju da svoje učenike nauče metodama više nego podacima i da ih potom primene. Pita ono što nije predavao, zapomažu učenici.
Pozivanje na izuzetne i talentovane je skretanje s teme. Životna sudbina Nikole Tesle nije dokaz da je osnovna škola u Smiljanima predstavljala vrh evropskog školstva. Izuzetni će naći svoj put uprkos svim nedostacima školstva.
Ali od izuzetnih se ne živi. Preduslov da bi sijalica gorela u mom stanu jesu ljudi poput Nikole Tesle. Ali ta sijalica i dalje ne mora goreti, zbog kvara na mreži, zbog restrikcija struje, a to zavisi od mnogih, prosečno darovitih, koji rade na održavanju sistema, elektroenergetskog i svakog drugog. Lekar koji nas leči u domu zdravlja sasvim sigurno nije veliki naučnik.
Njih, dakle većinu nas, oblikuje školski sistem i od tog sistema zavisi koliko će uspešno potom obavljati svoj posao - koliko ćete imati struje i kako ćete biti lečeni. Dakle od njihove - naše - sposobnosti da znanja primenjujemo na najbolji i najefikasniji mogući način.
Razmišljajmo o tome kada budemo imali problema s grejanjem, ili kada pobesnimo na lekara.
