Izvor: Blic, 05.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sveža rešenja
Stav Vašingtona o statusu Kosova je jasan i beskompromisan. Jedino rešenje je puna (u početku nadgledana) nezavisnost, status manjine za Srbe, odbijanje svake pa i simbolične povezanosti Kosova sa Srbijom.
Ne tako davno, i sama Amerika se susretala sa sličnim problemima. Abraham Linkoln, koji se smatra najvećim predsednikom u istoriji SAD, pokrenuo je 1861. građanski rat odbijajući da prihvati otcepljenje juga zemlje. Samo pola veka kasnije američki predsednik Vudro Vilson zagovara >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je tezu da „svaki narod treba da izabere suverenitet pod kojim će živeti".
Savremena Amerika sazdana je na oba ova dijametralno suprotna principa. Kada bi se to prenelo na teren Kosova, to bi otprilike moglo da se prevede kao nalaženje rešenje koje bi Albancima omogućilo da upravljaju svojim životima bez kontrole Beograda, a u isto vreme ne bi ponizilo Srbiju. Treba samo izaći iz ušančenih pozicija i tražiti sveža rešenja.
Na kraju, još jedna lekcija iz američke istorije. Poglavica plemena Sijetl ovako je odgovorio na ponudu Linkolna da država kupi veliki deo indijanske zemlje: „Kada Veliki poglavica iz Vašingtona šalje svoj glas da želi da kupi našu zemlju - previše od nas traži. Kako se može prodati i kupiti nebo i toplina zemlje? Tako nešto nam je strano. Deo smo zemlje i ona je deo nas."
