Izvor: B92, 11.Avg.2019, 18:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svetu opasno prete nestašice vode

Skoro 2,6 milijardi ljudi živi u državama ili oblastima koji su pod velikim rizikom od nestašice vode.

Povećanje broja stanovnika, konzumacija mesa i ekonomske aktivnosti donosi sve veći pritisak na svetske rezerve vode.

Ljudi u oko 400 oblasti širom sveta žive u uslovima gde postoje "ekstremni uslovi u vezi sa vodom", pokazuju podaci Svetskog instituta za resurse (WRI) iz Vašingtona.

Strahuje se da bi zbog nestašice vode milioni ljudi mogli da budu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << raseljeni, što bi dalje moglo da utiče na sukobe i političku stabilnost.

Od Meksika do Čilea, zatim u pojedinim delovima Afrike, kao i na poznatim turističkim odredištima na Mediteranu, raste nivo opterećenja vode (koliko se količine vode uzima iz zemlje i koja je to površina u odnosu na ukupnu).

Skoro trećina svetskog stanovništva, oko 2,6 milijardi ljudi - živi u zemljama kojima preti visoki rizik od nestašice vode u budućnosti. Tu spada i 1,7 milijardi ljudi iz 17 zemalja kojima preti veoma visoki rizik, prema tvrdnjama instituta iz Vašingtona.

Tu spadaju zemlje Bliskog istoka koje su u najlošijem položaju, kao i Indija koja se suočava sa "velikim izazovima zbog potrošnje vode i načina upravljanja ovim resursom, što će uticati na razne stvari, od zdravlja stanovništva do privrednog razvoja".

Pakistan, Eritreja, Turkemnistan i Bocvana su takođe zemlje kojima prete ekstremne nestašice vode.

Institut iz Vašingtona je ove podatke sakupio zahvaljujući platformi Akvedukt 3.0, koja analizira nekoliko hidroloških modela i izračunava koliko se vode povlači sa površine i koliko podzemnih voda snabdeva neku oblast.

Kada je procenat veći od 80, te oblasti su pod ekstremno visokim rizikom od nestašica vode.

Situacija je loša i u Južnoj Africi, Bocvani, delovima Namibije i Angole.

U periodu od 1961. do 2014. godine za dva i po puta je porasla količina vode koju su ljudi izvukli iz zemlje i uzeli od vodenih površina.

Količina potrebne vode za navodnjavanje useva duplirala se u poslednjih pola veka, navodi se u studiji. Oko 67 posto vode koju čovek uzme, ode upravo na navodnjavanje.

Potrebe industrije u 2014. porasle su tri puta u odnosu na 1961. godinu. Na industriju sada odlazi 21 posto ukupne količine vode.

U međuvremenu, na domaćinstva odlazi oko deset posto iskorišćene vode.

"Koristimo mnogo obradive zemlje za uzgajanje hrane i životinja. Tako da to nije baš najefikasniji način da resurse pretvorimo u kalorije", tvrdi on.

Nekoliko agencija Ujedinjenih nacija upozorilo je da će klimatske promene dovesti do toga da na određenim mestima sa manje preciznosti možemo da predvidimo nestašice vode.

Povećanje temperatura i oscilacije u količini padavina dovešće do smanjenog prinosa u mnogim tropskim oblastima u razvoju, gde već postoje nestašice hrane, navodi Svetska zdravstvena organizacija.

Podaci UN pokazuju da bi, ako se nastave sadašnji trendovi, nestašice vode mogle bi da dovedu do raseljavanja između 24 i 700 miliona ljudi do 2030. godine.

Hofste kaže da podaci dobijeni zahvaljujući platformi pokazuju da društveno-ekonomski faktori najviše utiču na rizik od nestašice vode, ali da bi stvari mogle da se poboljšaju boljim upravljanjem tim prirodnim resursom.

U Singapuru, na primer, vlada sprovodi program "Četiri slavine". To je impresivan sistem sakupljanja i distribucije vode,

Izrael je svetski lider u naprednim tehnologijama za vodu kao i upravljanje njom.

Hofste navodi da države koje se suočavaju sa ovakvim izazovom, poput Indije mogu da slede pomenute primere.

"Nestašice su nam pokazatelj, ali ne moraju da budu naša sudbina", ističe Hofte.

"Sve zavisi od toga kako određena država reaguje na ove situacije. Postoje primeri zemalja koje su se izborile sa nestašicom vode".

Dodatno izveštavanje, Navin Sing Kadka, dopisnik Svetske službe zadužen za životnu sredinu

DO NOT DELETE OR TRANSLATE. DIGIHUB TRACKING CODE FOR [49178544]

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...