Izvor: Politika, 07.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetski kardiološki konzilijum
Ugradnja stentova u sužene srčane krvne sudove, čime se otvaranje grudnog koša danas svodi na samo petnaestak odsto koronarno ugroženih pacijenata, od 11. do 14. aprila u Kliničkom centru Srbije biće tema tradicionalnog radnog simpozijuma tridesetak najistaknutijih svetskih interventnih kardiologa (i oko 350 naših stručnjaka). Osim stručne javnosti, za treći po značaju naučni skup ove vrste u Evropi, životno je zainteresovano i četrdesetak teških srčanih bolesnika kojima će se baviti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << "svetski kardiološki konzilijum".
– Pored prve lige svetskih stručnjaka, koji predstavljaju više od polovine planete, gosti će nam biti i rukovodioci Evropske kardiološke asocijacije, sa bivšim, sadašnjim i budućim predsednikom, što govori o naučnom autoritetu beogradskog "vork šopa". Organizovaćemo kao i lane direktnu audio-vizuelnu vezu operacionih sala u KBC i Hotela "M" Best vestern gde će biti ostali učesnici simpozijuma – ističe akademik Miodrag Ostojić, kodirektor naučnog skupa.
Pripremajući se za Treći beogradski "vork šop", prof. Milan A. Nedeljković, organizacioni direktor, bio je gost najvećeg svetskog kardiološkog kongresa u Americi, gde se sreo sa većinom učesnika "srpke kardiološke manufakture".
– Viđeno u Americi biće reprizirano u Beogradu, a biće i više od toga. Osim biološko-asorptivnog stenta koji se, za razliku od dosadašnjih čeličnih, posle šest meseci zajedno sa lekom "istopi", što će predstaviti izumitelj Antonije Lafont, Francuz, imaćemo i simulatore na kojima će, umesto na pacijentima, trenirati naši lekari za koje će biti organizovana i predavanja na srpskom. Akademik Ostojić je sa saradnicima kreirao bogato opremljeni sajt za koji smo već dobili pohvale iz Amerike, Engleske, Irske – veli prof. Nedeljković.
Kardiološki skup u Beogradu podržala su ministarstva zdravlja i nauke, Fondacija Srbije "Za vaše srce", Medicinski fakultet u Beogradu, KBC, kao i princ Aleksandar i princeza Katarina Karađorđević.
M. Simić
[objavljeno: 07.04.2007.]
