Izvor: Studio B, 22.Mar.2015, 12:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetski dan voda
U svetu se obeležava Svetski dan voda, ali uz brojna upozorenja i apele Ujedinjenih nacija da se voda štedi i vodeni izvori štite, jer, kako ocenjuje svetska organizacija, bliži se vreme kada će potrebe za vodom premašiti zalihe vode.
U izvestaju UN se ističe da će se izvori vode stalno smanjivati zbog porasta broja stanovništva, zagađenja i klimatskih promena.
U narednih 20 godina, prosečna količina vode kojom ce ljudi raspolagati biće manja za trećinu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << Stručnjaci za vode apeluju da svaki dan i na svakom mestu štitimo izvore vode i štedimo vodu, i naglašavaju da ono sto nama izgleda malo i nebitno danas, nekom drugom će u budućnosti mnogo značiti.
Voda je temelj života i osnovni sastojak svakog živog bića. Bližimo se vremenu kada ce potreba za vodom premašiti zalihe. Nakon toga nužno prestaje razvoj, započinju borbe za vodu, a postoji čak i opasnost od međudržavnih ratova, upozoravaju stručnjaci.
Oni ističu da je prečišćavanje otpadnih voda ključno i iznose jako loše podatke da se svakog dana u reke, jezera i vodene tokove baca šest miliona tona otpada. Posebo se naglašva i traži najozbilniji odnos prema vodi, jer broj stanovnika na nasoj planeti ubrzano se povećava, potrebe za vodom još i brže, a količina vode se ne menja.
Do 2025. godine dve trećine čovečanstva osetiće ozbiljan nedostatak vode. Procene strucnjaka kažu da oko 1,1 milijarda ljudi nema pristup pijaćoj vodi, a 2,5 milijardi nema obezbeđene elementarne sanitarne uslove.
Šest hiljada dece mlađe od pet godina svakog dana umire od bolesti prouzrokovanih zagađenom vodom, a zbog nedostatka ili nemanja vode godisnje umire pet miliona ljudi, što je deset puta više nego broj poginulih u svim ratovima godišnje na svetu. U Srbiji je sve manje i manje zdrave izvorske vode. Stručnjaci kažu da je glavni razlog u nekontrolisanoj seči šuma. Zna se i da je bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine i korišćenje municije sa "osiromašenim uranijomom" zagadilo izvore kraških voda i vrela posebno u južnoj Srbiji.
Veliki problem u Srbiji predstavlja i posledica zagađenja voda zbog neuređenih deponija. Uređenih deponija u Srbiji gotovo i da nema. Ionako loše stanje voda ugrozavaju zastarele tehnologije u fabrikama i nerazumni ljudski postupci. Beograd na mnogim mestima, ispušta otpadnu vodu direktno u Dunav i Savu, bez ikakvog prečicsćavanja. Za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda Beograda potrebna je investicija od nekoliko stotina miliona evra.
Građani Pomoravlja piju zdravu vodu, problem česme i bunari
Građani Pomoravskog okruga piju zdravu vodu koje ima u dovoljnim količinama, navode u Zavodu za javno zdravlje (ZJZ) u Ćupriji, povodom 22.marta Svetskog dana voda.
Kako je Tanjugu rečeno, problematična su samo mesta koja se vodom snabdevaju iz bunara i česmi, a koja nemaju kanalizaciju, ili ponegde stari i dotrajali vodovodi.
Zbog katastrofalnih poplava prošle godine, na zahtev ove ustanove, voda je bila isključena stanovnicima Svilajnca i Paraćina, a građanima Rekovca, u dva navrata, i Ćuprije zbog mutnoće i povećanih nitrita.
Najbolja situacija je u Jagodini koja ima izgrađen vodovod od 1963.godine i jedna je od retkih gradova u Srbiji koji nema problema sa vodom i u najsušnijim periodima u godini.
Jagodina godišnje proizvede oko 7,5 miliona litara vode, a prošle godine radi na izmeni 20 kilometara azbestnih cevi magistralnog vodovoda, a radove, sa 4,5 miliona evra, finasira Vlada
Nemačke, preko nemačke razvojne banke KFW, izjavio je Tanjugu direktor JKP "Standard" Dragan Lukić, u čijem sastavu je vodovod.
Načelnik Centra za higijenu i humanu ekologiju ŽJ dr Vladan Vlajković, je izjavio Tanjugu, da poslednjih pet godina otkako je na funkciji načelnika, u Pomoravskom okrugu nije bilo hidričnih infekcija od kojih je oboleo veliki broj građana.
Gradovi Pomoravlja: Jagodina, Ćuprija, Despotovac, Paraćini, Svilajnac i Rekovac, piju zdravu vodu, higijenski ispravnu, prema rezultatima nalaza koji ne odstupaju od Pravilnika o
higijenskoj ispravnosti vode za piće Srbije.
Sve opštine imaju vodovode, koji su građeni po projektima i standardima, i koji su pod nadzorom ZJZ, uključujući i eke lokalne po Mesnim zajednicama koje sa ZJZ imaju sklopljene ugovore o kontroli higijenske ispravnosti vode za piće.
Problem postoji kod vodovoda mesnih zajednica i vodovoda koji nisu pod stalnim nadzorom ZJZ, a njihov problem je materijalnog karaktera, ocenio je Vajković.
Vajković je napomenuo i da svaka opština ima prečistače otpadnih voda, koji su ispravni, rade, i pod kontrolom su Javnih komunalnih preduzeća, Vodoprivredne inspekcije i drugih stručnih službi vezanih za zaštitu čovekove okoline.
Otpadne vode ne idu u vodotoke istakao je Vajković i dodao da "uvek postoji verovanoća da to neko i radi".
U ZJZ ističu da u sisteme vodosnabdevanja i prečišćavanja voda u Srbiji treba uvoditi nove tehnologije, otvarati nova i održavati postojeća izvorišta na visokom nivou, sanirati i asanirati terene oko izvorišta, ne dozvoliti izgradnju objekata koji mogu biti direktni zagađivači izvorišta ili vodotoka.
U Pomoravskom okrugu imamo veoma dobru saradnju i kontakte sa svim službama koje brinu o zdravoj vodi, na obostranu korist, napominju u ZJZ.
Dobro stanje, "muti" situacija u naseljima koja se snabdevaju vodom iz vlastitih bunara, prirodnih izvora, česmi ili pumpi i koja nemaju kanalizaciji ili umesto kanalizacije imaju septičke jame, a kojima su veliki problem otpadne vode. Takvih mesta je mnogo, a neka su u neposrednoj blizini gradova.
U studiji "Korišćenje voda, zaštita voda i zaštita od voda u Srbiji" koju je u Jagodini ispred CESID, ranije predstavio profesor Poljoprivrednog fakulteta iz Beograda Sava Petković, stoji da je "najveći problem Srbije ispuštanje otpadnih voda".
"Rešavanje otpadnih voda je veoma skupo, jer zahteva izuzetno skupa postrojenja za prečišćavanje", rekao je Petković.
"Vodosnabdevanje građana Srbije je povoljno, ali su velike varijacije u pogledu kvaliteta i kvantiteta voda", rekao je Petković i ocenio da je kvalitet vode u Vojvodini loš, a na jugu Srbije je nema dovoljno.
Jagodina će u sklopu rekonstrukcije vodovodne mreže, rekonstruisati i Centar za pročišćavanje otpadnih voda, vrednost radova je 6,5 miliona evra.
Pomoravci, iako su veoma stradali od prošlogodišnje polave, u šali kažu da je od poplave bilo i velike koristi, jer je poplavni talas očistio je Veliku Moravu, ali i rečice i potoke od velikih količina otpada, plastičnih boca, automobilskih guma, grana.
