Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Mar.2009, 05:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svetski dan sna

BEOGRAD - Nesanica je veoma česta pojava, a većina ljudi ima manje privremene poremećaje spavanja usled raznih stresova, zabrinutosti ili neurednog života, upozoravaju stručnjaci povodom Svetskog dana sna, 21. marta.

Stručnjaci tvrde da , ako se nesposobnost da se dobro naspavate produži na nekoliko nedelja ili meseci, može postati realni zdravstveni problem.

Depresija, anksioznost i fizički bol, glavni uzroci nesanice

Zbog važnosti sna za >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << naše zdravlje, u svetu se 21. mart obeležava kao Međunarodni dan sna, čiji nedostatak može da izazove brojne probleme među kojima su povišen krvni pritisak, cerebralnovaskularna oboljenja, infarkt miokarda...

Naučnici ističu da poremećaji sna imaju različite oblike kao što su hrkanje, nesvesno buđenje i do 400 puta noću, koji u velikoj meri remete san.

Uzroci hronične nesanice najčešće su depresija, anksioznost ili fizički bol.

Higijena sna je izraz koji podrazumeva neke praktične postupke i obezbeđivanje uslova za zdrav san, koji podrazumevaju da se ne jede neposredno pred spavanje, jer teži obrok može negativno da se odrazi na kvalitet sna, ali lagana užina može imati pozitivan uticaj jer u krevet ne valja otići gladan.

Topla kupka pre spavanja takođe može da pomogne da se lakše utone u san, kao i boje u spavaćoj sobi i boje posteljine, a u tom smislu su poželjne umirujuće boje - nežnoplava, šumsko zelena ili boje jesenje prirode.

Stručnjaci smatraju da treba povesti računa da se na počinak ide u određeno vreme svake večeri, da buđenje uvek bude u isto vreme, uključujući i vikende, uključujući ograničen unos kofeina i nikotina, upražnjavanje svakodnevnog vežbanja, ali ne 3 do 4 sata pred spavanja jer ono drži metabolizam budnim.

Lagana šetnja posle večere može ubrzati probavu i pripremiti organizam za lep san.

Nedelja najnepovoljniji dan za spavanje

Komentarišući koji dan je najnepovoljniji za spavanje, grupa stručnjaka je posle istraživanja došla do zaključka da je to nedelja i to zbog nagomilanog pritiska i početka nove radne sedmice.

Studija, koja je obuhvatila 3.500 odraslih osoba, otkrila je da 80 odsto ljudi najbolje spava petkom, oko 60 odsto radnika najlošije spava nedeljom, a više od četvrtine ispitanih priznalo je da ponedeljkom odbija da ode na posao zbog lošeg sna i da koristi brojne izgovore poput bolesti da bi ostali kod kuće.

U studiji se navodi da je poremećeni san glavni krivac za dekoncentraciju na poslu, povećanu razdražljivost prema šefovima, pa čak i za dremanje za radnim stolom, pri čemu je gotovo polovina ispitanih izjavila da manjak koncentracije vodi do brojnih grešaka na poslu i van njega, jedan od trojice bio je razdražljiv prema šefu i kolegama, a petina njih zadremala je na poslu.

Slip medicina je mlada grana koja izučava poremećaje normalnog toka spavanja.

Pionirske korake slip medicine u našoj zemlji načinio je dr Aleksandar Milovančev, direktor Instituta za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici, koji je nabavio najsavremeniju opremu za moderno odeljenje dijagnostike i lečenja poremećaja sna.

Poznato je da fiziološki trećinu života provedemo spavajući i zato je značajno da se analizira sve što se dešava sa organizmom tokom sna, odnosno da li kompleksna slika moždane aktivnosti koja je još kompleksnija u snu nego na javi ima normalan tok.

S tim su u vezi i brojne složene funkcije svih organskih sistema, jer se organizam spavanjem priprema za novo dnevno funkcionisanje.

Loše spavanje oštećuje srce, krvne sudove, pluća, mozak...

Loše spavanje ako dugo traje, oštećuje mnoge organe - srce i krvne sudove, pluća, mozak, remeti nivo šećera i masnoća u krvi, dovodi do impotencije i pogoršava već postojeće bolesti kod pacijenata i otežavaju lečenje.

Do sada su definisana 83 poremećaja sna, a najteži je slip apnea, periodični prestanak disanja tokom noći.

Bolesnici koji pate od slip apnee su obično gojazne osobe koje hrču, mada hrkanje samo po sebi ne znači i postojanje ovog poremećaja, često se bude noću, kašlju, nemirno spavaju.

Doktor Ivan Kopitović kaže da je dokazano da slip apnea drastično smanjuje radnu koncentraciju pojedinca, što je naročito opasno kod profesionalnih vozača, radnika na opasnim mestima i velikoj visini, jer može izazvati tragične incidente.

"Sve to pokazuje da je i sa šireg društvenog aspekta neophodno tretirati slip apneu kao ozbiljnu bolest, a osobe sa tipičnim simptomima treba uputiti na ispitivanje, jer je uspešno lečenje u velikom broju slučajeva moguće", istakao je dr Kopitović.

Najefikasnije i istovremeno najoptimalnije sredstvo za lečenje slip apnee je upotreba CPAP aparata koji ne dozvoljava da dođe do apnee, odnosno zatvaranja gornjeg disajnog puta, jer se pod pozitivnim pritiskom preko nosne maske ili običnog silikonskog dodatka za nozdrve ubacuje vazduh u disajne puteve čuvajući ih od kolapsa.

Pravilno lečenje slip apnee tim aparatom omogućava prestanak često vrlo bučnog hrkanja i upadanja u krize disanja, a samim tim obezbeđuje normalan i okrepljujući san, pri čemu je tokom dana osoba normalnog nivoa budnosti i koncentracije.

Semisomnija izaziva stalni osećaj umora

S druge strane, ako se osoba često oseća umorno ili usporeno, a ima problem sa nesanicom ili manjkom kvalitetnog sna moguće je, da kao i 30 miliona Britanca, pati od poremećaja nazvanog semisomnija.

Pojam je kreirao doktor Nil Stenli, stručnjak koji je poslednje tri decenije karijeru posvetio proučavanju sna.

On je uočio velik broj osoba koji imaju probleme sa spavanjem, a kako nisu imali 'propisane' simptome nesanice, odnosno insomnije, godinama su ignorisani od strane zdravstvenog sistema.

Stenli smatra da je izvor semisomnije kombinacija manjka sna ili slab san moderan način života u zapadnoj kulturi koji nam nameće suviše obaveza zbog kojih sebi često uskraćujemo san.

Prema Stenliju, semisomnija je poremećaj koga karakterišu ublaženi simptomi klasične nesanice ili namerno uskraćivanje sna, jer pojedinci zbog brojnih obaveza ne mogu da spavaju onoliko koliko bi organizmu bilo potrebno, što kasnije za rezultat ima pad energije i konstantan osećaj umora.

On smatra da je san neophodan za dobro emotivno, mentalno i psihičko zdravlje isto koliko vežbe ili pravilna prehrana, jer kada spavamo naše telo i imuni sistem se obnavljaju, a uz pomoć REM-a, odnosno snova, organizujemo memoriju i nosimo se sa stresnim situacijama.

"Ako ne spavamo dovoljno dugo, sve nabrojane aktivnosti se odlažu što vremenom vodi ka razdražljivosti, snižavanju imuniteta ili nižem nivou energije, a u dužem periodu nedostatak sna uzrokuje depresiju, gojaznost, dijabetes ili srčane smetnje", ističe Stenli.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...