Izvor: RTS, 20.Jun.2009, 13:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetski dan izbeglica
Srbija i ove godine 20. jun, Svetski dan izbeglica, dočekuje kao prva na listi zemalja u Evropi i 13. u svetu po broju izbeglih i raseljenih lica. Od početka devedesetih godina povratak kućama velikog broja prognanih i raseljenih lica jedan je od glavnih problema sa kojim se država suočava.
Sa više od 307.000 izbeglih i interno raseljenih osoba Srbija je i ove godine prva zemlja u Evropi i 13. u svetu po broju osoba koje i dalje žive van svojih domova. Podaci UNHCR-a pokazuju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da protekle godine nije bilo značajnijeg povratka prognanih Srba u Hrvatsku, niti interno raseljenih na Kosovo i Metohiju.
Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić istakao je da ta država želi da se izbegla lica što pre vrate u zemlju.
"Oni su naši građani i Hrvatska može biti predstavljena u svetu kao zrela demokratija samo onda kada njeni građani mogu da sa sigurnošću i u sigurnosti dolaze u Hrvatsku, regulišu svoj status i vraćaju se u svoje kuće, gradove i sela", rekao je na Samitu lidera Centralne Evrope u Novom Sadu predsednik Mesić.
Mesić se sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem saglasio da postojanje tajnih optužnica i spiskova osumnjičenih za ratne zločine deluje destimulativno na građane Hrvatske koji se nalaze u izbeglištvu, a želeli bi da se vrate na svoja ognjišta.
Hrvatski predsednik je rekao da će pokrenuti pitanje postojanja tajnih spiskova u Hrvatskoj i tako ohrabriti masovniji povratak izbeglica.
Prema izveštaju Visokog komesarijata UN za izbeglice, u svetu je krajem prošle godine bilo 42 miliona izbeglih i raseljenih osoba.
U 2009. ovaj broj je porastao za više stotina hiljada zbog obnovljenih sukoba u Pakistanu, Šri Lanki i Somaliji.
Četiri od pet izbeglih danas živi u zemljama u razvoju, dok je najsiromašnijim zemljama sveta 80 odsto svih svetskih izbeglica.
Zemlje koje su 2008. primile najviše izbeglih su Pakistan, Sirija, Iran, Nemačka, Jordan, Čad, Tanzanija i Kenija.
Najveći broj izbeglica dolazi iz Avganistana i Iraka, što čini 45 odsto svih izbeglih pod zaštitom UNHCR. Slede Somalija, Sudan, Kolumbija i DR Kongo.
Visoki komesar UN za izbeglice Antonio Gutereš upozorio je, povodom Svetskog dana izbeglica, da svetska ekonomska kriza preti da dodatno pogorša težak položaj izbeglih i raseljenih širom sveta.
Srbija je na prvom mestu u Evropi po tome što je od perioda izbijanja ratova, na prostorima bivše Jugoslavije, pre 18. godina, zbrinula 950.000 izbeglica, prognanih i interno raseljenih lica.
U Srbiji živi 236.000 raseljenih s Kosova i Metohije, uključujući i interno raseljene u samoj pokrajini, po čemu je na 11. mestu u svetu, dok je sa više od 97.000 izbeglica na 12. mestu svetske liste.
Prema podacima Komesarijata za izbeglice Republike Srbije, 10 odsto sadašnjeg stanovništva nije živelo na teritoriji Srbije pre 1992. godine.
Smanjenje broja izbeglica nije, na žalost, posledica međunarodnih obaveza i povratka u zavičaj iz koga su nasilno proterani već, pre svega, njihove integracije u Srbiji.
Više od 200.000 izbeglih i prognanih steklo je državljanstvo Republike Srbije, što predstavlja jedan od najveći procesa integracije na starom kontinentu u poslednjih 15 godina.
Istovremeno, 31 odsto izbeglih i prognanih vratilo se u BiH, a samo 18 procenata u Hrvatsku, čime je njihov broj smanjen za 149.000.
Utočište u trećim zemljama našlo je oko 50.000 ljudi. Od preostalog broja izbeglica u Srbiji, 75 odsto čine prognani Srbi iz Hrvatske.
Zbrinjavanje i integracija
Prema izveštaju Komesarijata za izbeglice, Srbija je od 1991. godine uprkos desetogodišnjim sankcijama i ekonomskim problemima, uložila velike napore i sredstva i, uz pomoć međunarodne zajednice, uspela da obezbedi zbrinjavanje i integraciju izbeglica i raseljenih.
Za prihvat i zbrinjavanje iz budžeta Srbije izdvojeno je više od 250 miliona evra. Od toga 42 miliona za smeštaj u kolektivne centre i socijalna davanja, 72 miliona za zdravstvenu zaštitu i 150 miliona za obrazovanje.
U trenutku kada je u Srbiji bilo najviše izbeglica, više od 70.000 njih našlo je utočište u 700 kolektivnih centara. U preostala 74 centra danas živi oko 4.500 raseljenih osoba i još 1.300 izbeglica.
Do danas je, kroz različite programe integracije, stambeno zbrinuto 30.400 osoba u šta je Srbija uložila 56 miliona evra. Najveću pomoć za ovu namenu obezbedio je UNHCR. Poslednjih godina vodeću ulogu u podršci programima integracije preuzela je Evropska unija.
Za finansiranje projekata trajne integracije iz nacionalnog i opštinskih budžeta u ovoj i narednoj godini biće obezbeđeno četiri miliona evra, a još toliko kroz Nacionalni investicioni program.
EU je, ove godine, izbeglima i reseljenima u Srbiji namenila 16 miliona evra, a UNHCR-a oko 523.000 evra.
Centralna evropska banka obezbedila je 10 miliona evra za izbeglice, koje mogu da otplaćuju stambene kredite, pa će zahvaljujući tome, kao i sredstvima Fonda Vojvodine i pomoći stranih vlada, do kraja godine dom u Srbiji dobiti 1.000 najugroženijih izbegličkih porodica.
Ministarstvo za KiM nastavlja izgradnju kuća
Državni sekretar Ministarstva za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović istakao je da to Ministarstvo mora da nastavi izgradnju kuća i popravku oštećenih objekata na Kosovu.
Ivanović je prilikom posete selu Crkolež u opštini Istok rekao da je zabrinjavajuća činjenica što u tom selu nema dece i da je to najbolji pokazatelj realnog stanja.
"Možemo rizikovati svoje živote, ali će se malo ko usuditi da dovede decu ako stanje nije bezbedno. Razvoj ovog sela i kraja baziran je na poljoprivredi i svi moraju da se orijentišu u tom pravcu", naveo je državni sekretar.
Prema njegovoj oceni, stalni pritisak na budžetske ustanove i budžetsko zapošljavanje nije dobro rešenje.
Ivanović je najavio održavanje seminara za opštine Istok, Klinu, Peć, Kosovo Polje i Lipljan, na kojima će se ljudi obučavati da napišu i odaberu projekat koji im može obezbediti zaposlenje.
Sela Crkolež, Banje i Suvo Grlo su, prema rečima državnog sekretara, od 1999. godine prošli težak period sa mnogo ubijenih i proteranih ljudi, a izgradnja novih kuća daje nadu i pruža osnov za umereni optizmizam.
Ivanović je u Crkoležu predao ključeve novosagrađene kuće Mališi Tijaniću, a tokom dana će posetiti i Osojane, gde će uručiti ključeve kuće čiju je izgradnju finansiralo Ministarstvo, jednoj povratničkoj porodici, razgovaraće sa povratnicima u selu Koš i obići manastir Budisavce u Metohiji.
.jpg)
