Izvor: RTS, 20.Jun.2014, 10:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetski dan izbeglica
Srbija ima 43.763 izbeglice, što je najviše od svih zemalja u Evropi. Tu je i razočaranje zbog nedavne preporuke Visokog komesarijata UN da izbeglicama iz Hrvatske prestane izbeglički status. To bi dodatno otežalo njihov povratak i rešavanje pitanja oduzete i uništene imovine, saopštio je Komesarijat za izbeglice.
U izbegličkom statusu u Srbiji živi 30.000 ljudi iz Hrvatske. Slobodan Berić iz Kninske krajine jedan je od onih koji bezuspešno pokušavaju da vrate svoju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << imovinu.
U Bujanovcu je, povodom obeležavanja Svetskog dana izbeglica, 15 porodica interno raseljenih lica iz kolektivnih centara na teritoriji te opštine i pet domicilnih, socijalno ugroženih porodica, dobilo ključeve novih stanova.
Ovih 20 porodica od danas ima održivo stambeno rešenje zahvaljujući projektu Evropske unije "Podrška sprovođenju strategije za interno raseljena lica, izbeglice i povratnike u Srbiji".
Ukupna vrednost građevinskih radova, nameštaja i opreme iznosi 358.000 evra, a Grad Bujanovac donirao je građevinsko zemljište i infrastrukturu.
"Roditelji su mi 1995. nakon 'Oluje' ubijeni. Ja i brat smo pravni naslednici imovine koju smo zaostavštinom dobili, ali nemamo pravo na obnovu te imovine. Imamo pravo ako je sami finansiramo, a kuća nam je uništena, zapaljena posle ratnih dejstava. Obrazloženje je to da mi nismo živeli u Hrvatskoj", kaže Berić.
Prema podacima Komesarijata za izbeglice, nekoliko desetina hiljada izbeglica iz Hrvatske ni 19 godina od prestanka rata nije povratilo svoje stanarsko pravo.
Hrvatska nije obnovila više od 10.000 srušenih srpskih kuća u područjima gde nije bilo ratnih dejstava i oko 8.000 kuća na područjima zahvaćenim ratom. Nije isplatila ni zaostale penzije, dinarsku i deviznu štednju.
"Molili smo Boga da Hrvatska što pre uđe u EU, jer smo računali kad nam bude glavni grad Brisel, a ne Zagreb da će nam biti bolje. Međutim, očito od toga mi do danas ne osećamo ništa bolje, čak naprotiv, osećamo gore jer Hrvatska ne ispunjava svoje zakone koje je donela, a onda naravno ne ispunjava ni standarde EU", kaže Rade Matijaš iz Asocijacije izbegličkih udruženja.
Godine 1991. u Hrvatskoj je živelo 582.000 Srba, a 2011. 186.000 Srba, što je 400.000 manje.
Kako teče povratak pokazuju podaci Hrvatskog statističkog zavoda, po kojima se od 2002. do 2012. godine u Hrvatsku iz Srbije vratilo 14.000 Srba, a iselilo dva puta više.
"Pogodila nas je kao "Oluja" i "Bljesak" svojevremeno, a to je preporuka UNHCR data početkom aprila ove godine, da se do kraja ove godine ukine status izbeglim Srbima iz Hrvatske. Obrazloženje je ono što nas je pogodilo kao grom iz vedra neba, jer je rečeno da su se u zemlji koja nas je proterala iz temelja promenile okolnosti, da nema nikakvih zapreka da se vratimo", rekao je Savo Štrbac iz Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas".
Od 2012. u Hrvatsku se iz Srbije vratilo 750 ljudi, ali se iselilo u Srbiju pet puta više.
