Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Sep.2008, 13:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svetski dan borbe protiv samoubistva

NOVI SAD - U Srbiji je povećan broj osoba koje su pokušale samoubistvo ili o tome razmišljaju, a u suicidalnim razmišljanjima prednjače muškarci, pokazuje istraživanje Centra za prevenciju samoubistva "Srce".

U suicidalnim razmišljanjima prednjače muškarci - o samoubistvu razmišlja nešto više od 11 odsto ispitanika, odnosno oko devet odsto ispitanih devojaka, rezultati su istraživanja sprovedenog u julu na novosadskom muzičkom festivalu "Egzit".
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << />
Tim povodom u Novom Sadu će danas biti obeležen Svetski dan borbe protiv samoubistva, kada će volonteri Centra "Srce" razgovarati sa građanima o tom problemu, a bilbordi sa detaljima o kontaktiranju Centra biće postavljeni na pet lokacija u gradu.

Centar je ove godine pokrenuo i projekat volonterskog rada u osam osnovnih škola u Novom Sadu da bi se razvio volonterski rad dece u školi i društvu i da bi se omogućila pomoć deci kojoj je to potrebno. Decu će obučavati profesionalni mentori s ciljem pomaganja deci sa teškoćama pri učenju, sa invaliditetom ili problemima u porodici.

Načini i uzroci samoubistava

Prema policijskim podacima, najčešći oblici izvršenih samoubistava su vešanje i samoubistvo iz vatrenog oružja, pogotovo u posleratnim godinama, a slede trovanje i sečenje vena.

Samoubistvo najčešće izvršavaju osobe između 50 i 70 godina starosti, pri čemu među ženama prednjače domaćice i penzionerke, a kod muškaraca penzioneri, radnici i zemljoradnici.

Među patološke poremećaje koji prate suicid spadaju alkoholizam, psihički problemi, najčešće depresija, i druge psihičke bolesti.

Kod izvršenih samoubistava prevladava agresija i autodestrukcija, a kod pokušaja suicida apel za pomoć, jer onaj koji je odlučio da sebi prekrati život u stvari šalje poruku okolini da ne može više da podnosi svoje probleme.

Period u kome postoji tendencija porasta pokušaja samoubistava jesu dani vikenda, praznici (verski i državni), a kod školske i studentske omladine to su polugodište i kraj školske godine.

Suicidalnu osobu odaju određeni znaci

Psihoterapeutkinja Tijana Mandić smatra da je prevencija najbolji mogući način borbe protiv suicida jer do samoubistva ne dolazi 'preko noći', već postoje individualni i sistemski indikatori da je neko nemoćan, ljut na ceo svet i na život zbog čega je rešio autodestrukcijom da reši problem.

Prema njenim rečima, i najzdravijima i najsrećnijima i najbogatijima na filozofskom nivou ponekad padne na pamet da se ubiju, ali kada ta razmišljanja dobiju veliku emotivnu snagu i počnu osobu danima da opsedaju (prisilna misao) i kada čovek počne da se priprema za izvrši taj čin, onda je neophodna stručna pomoć da bi se izbegao fatalan ishod.

"Civilizovano i kvalitetno društvo bi trebalo da vodi računa o znacima, signalima i porukama pojedinca i da nešto preduzme na individualnom, grupnom i sistemskom planu jer i sam pokušaj suicida uvek ima komunikacijsku važnost i znači apel okolini za pomoć", ističe Mandićeva.

Ljudi od 15 do 35 godina najkritičnija grupa

U priručniku za lekare opšte medicine koji je izdao Institut za mentalno zdravlje u Beogradu navodi se da je, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, tokom 2000. godine, približno milion ljudi izvršilo samoubistvo, koje je u skoro svim zemljama među deset glavnih uzroka smrti i jedan od tri vodeća uzroka smrti u starosnoj grupi od 15 do 35 godina.

Psihološki i društveni uticaj samoubistva na porodicu i društvo je nemerljiv - u proseku jedno samoubistvo intimno se tiče još najmanje šest drugih ljudi, a ako se dogodi u školi ili na radnom mestu utiče i na stotine drugih ljudi.

Prema pokazatelju godina života prilagođene onesposobljenosti, u 1998. godini samoubistva su bila odgovorna za 1,8 odsto ukupnog opterećenja bolestima širom sveta, varirajući između 2,3 odsto u zemljama visokog prihoda i 1,7 odsto u zemljama niskog prihoda.

Mediji bitni u prevenciji samoubistva

Mediji igraju značajnu ulogu u današnjem društvu obezbeđujući, na različite načine, širok opseg informacija koje snažno utiču na stavove u zajednici, verovanja i ponašanje takođe imaju vitalnu ulogu u prevenciji samoubistva.

Većina ljudi koji razmišljaju o samoubistvu su ambivalentni, oni nisu sigurni da žele da umru, a jedan od mnogih činilaca koji ranjivu osobu mogu da navedu da izvrši samoubistvo može da bude i publicitet koji mediji daju tom činu.

SZO ukazuje da način na koji mediji izveštavaju o slučajevima samoubistva mogu da utiču na druga samoubistva, zbog čega im se preporučuje da posebno vode računa o pouzdanosti informacija.

Najranija poznata veza između medija i samoubistava potiče iz Geteove priče "Jadi mladog Vertera" iz 1774. godine, posle čijeg objavljivanja pojavilo mnogo izveštaja o mladićima koji su koristili isti metod da izvrše samoubistvo i otuda potiče termin "Verterov efekt" kojim se u strucnoj literaturi označava oponašanje ili kopiranje samoubistava.

Televizija takođe utiče na samoubilačko ponašanje, a u novije vreme internet je doneo čitav niz novih sadržaja, jer postoje veb strane koje "pomažu" osobi sa suicidnim planovima i one koje pokušavaju da spreče samoubistva.

Suicid se najčešće javlja kod obolelih od depresije, koju karakteriše poremećaj raspoloženja - prisustvo izuzetne tuge, razočarenja, usamljenosti, beznađa, nedostatak vere u sebe, osećaj krivice i niže vrednosti. Ovakvo stanje je vrlo ozbiljno i može trajati veoma dugo, remeteći jedinku u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, a vrlo često osećaj beznadežnosti može potrajati dugo tako da osoba jedino rešenje i spas od tegoba pronalazi u samoubistvu.

Većina bolesnika ne želi da prizna da boluje od depresije i to doživljava kao lični poraz, povlači se u sebe i ulazi u socijalnu izolaciju jer se plaši da ljudi iz njenog okruženja ne primete da je bolesna i tako da upada u "začarani" krug iz koga može da izađe samo uz lekarsku pomoć.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...