Izvor: Blic, 05.Sep.2011, 03:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetski atletski šampionat
Da li ste primetili kako se legendarni sprinter Jusein Bolt srdačno pozdravio s korejskom devojčicom koja mu je pomagala da zauzme startno mesto sa kojeg će krenuti ka novom nazivu svetskog šampiona na 200 metara? Ili kako je Blanka Vlašić priletela da se izljubi sa Ruskinjom Anom Čičerovom, koja joj je za dlaku preotela titulu najbolje skakačice uvis? U ovom surovom svetu ima još fer-pleja, lepote, plemenitog nadmetanja da se bude brži, jači, spretniji. Sve to sam desetak dana gledao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << iz meni dosad nepoznatog južnokorejskog grada Daegu, zahvaljući preuzimanju direktnih TV prenosa na Javnom servisu.
Ranijih godina nisam baš uporno pratio svaki minut takmičenja, ali sam sada bio radoznao da posle senzacionalne pekinške Olimpijade osmotrim kako to rade Južnokorejci. Fantastično. Najpre stadion, čudo od arhitektonske imaginacije, neprekidno pun, sa gledalištem koje frenetično pozdravlja svaki sportski podvig. Prvi put sam čuo da zvanični spiker izgovara dugo „pššš" da bi se takmičari usredsredili u tišini. A bezbrojnim kamerama ništa nije promaklo, uz neverovatne usporene snimke koji nam otkrivaju ono što se sa tribina nikad ne može videti: tehnika prelaska preko lestvice (skakači uvis i s motkom), prelaska preko prepone, izbačaj kugle ili koplja, pad u gužvi... To je festival lepote, ne samo trijumf tehnike (sa uvek pametnom upotrebom digitalne grafike o takmičarima, rezultatima) nego i osećaja da se proprati svaki dramatičan trenutak na borilištima ili u gledalištu.
I još nešto, možda najbitnije. Kad su velika takmičenja prenošena iz Italije, Francuske ili Amerike, svaki drugorazredni takmičar iz zemlje domaćina imao je prednost u odnosu na neke važne takmičare koji u tom času ulaze u istoriju. Sada je to nestalo. A nas je proslavila takmičarka iz Novog Pazara (svaka čast). Ovde pobeđuju isposnici i samoubice na terenu. Ne mislim baš doslovno.
